Подунавка Београд

100

— „Та и ваша породица, Г. Викару, ние се толико умножила, ммслимђ? Вм имате само две кћери." ■—„6ст1>, ваша пречесности. Но ове расту. Моа бни , стар1а, садт. е у осамнаестоН години, а Поли, млађа, скоро ће дванаестг. имати." — „Тимг. болћ. Зарт> дћвоВке немогу радити?" Хтћо самв одговорити , но онђ ми ние дао до рћчи доћи, већ-в устане и рекне , почемт. е прозору отишо и са прстомг. по стаклу истогђ ударао: „Л немам-Б времена данасЂ, да се далћ у разговорт. упуштамЂ. Проммслите се, оћете ли хтети за петнаестЂ «1>унт1И штер.чинга годишнћ мћсто ваше задргкати , и по томђ нвите ми. Неможете ли пакЂ , желимЂ взмђ бол1. викарско мћсто за новогодишнбјЈј дарЂ. Онђ ми се учтиво приклони и опетЂ за капу маши. Л зграбимЂ желвно новце и препоручимЂ се нћговому биаговолћшн). Бмо самв као громомЂ пораагенЂ. Нигда ме 10 штђ ние тако ладно примш и одђ себе одлустт. БезЂ сумнћ самв кодђ нћга оклеветанЂ. Не едан-путЂ понуђавао ме е, по нћговомЂ досадашнћмЂ обичан), да кодђ вћга обћдуемЂ, и сада самв се тому надао, ерЂ салш зоромЂ, безЂ да самв залоган у уста узео, изђ Крекеладе пошо. Сада купимЂ себи у предград:го на пекарници, поредЂ кое самв прошо, еданЂ лебацЂ, и тиме се на повратакЂ спремимЂ. Као у б!енЂ бмо самв на путу. ПлакаосамБ као дћте. Сузе су падале на лебацЂ, кои самБ гладно троппо, Фи! Томо! стмди се твога малодутша. ЗарЂ старми Богђ неживи више? а да си цћло мћсто изгуб!о? СадЂ е пакЂ само петЂ Фунтји манћ? Доиста четврта частБ цћле мале годишнћ плате! Истина на данЂ долази одсћкомЂ едва десетЂ пенса , одђ кои се три душе раннти и одћвати мораго. — Па шта е далћ? онаи коицвћће по полго одћва! кои младе птиће рани ! одђ старога доброга живлћна треба нешто окрнбити.*) *) Можемо себи то добро живл&н& представити, коимт. е сирома викарт, са својомт. д&цомт. поредт. двадесетт. ФунТ1И штерлинга годишн^ снабд&вент.^ 6 бш . вдна Фунта штерлинга одт. прилике толико в, колико едант. луидорт. или шестЂ талира санксонски. Онћ е дакле сало 120. талира годиши^га прнхода имао.

16. Д е ц е м б р а. Доиста л судимЋ, бни е анђео. Нћна е душа шшђ лћпша, него што е тћло. Счоро се стмдити морамЂ што самБ 1оК отацЂ, опа е млого боли и снроинЈл, него л. Шче се нисамБ смео одваЈкити, кћерима нашу предстоећу несрећу обавити. КадЂ самв данасЂ то учинЈо, бни е озбилБна бмла , гјотомђ напрасно опетх принзиа, и рекла ми е: „ЗарЂ си неспоконнЂ отче?" •— „Зашто да нисамБ?" „Небм требало да си." — „Лгобезно дћте! мм се нигда дуга и бриге избавити нећемо. НезнамЂ кеко ћемо обстати. Нама много фзли! Ко ће насЂ издржавати са петнаестЂ Фунтји, кое едва само за средства препитанја достижу?" У мћсто одговора баци бни ласкателно нћну руку на мое раме, а другомЂ, показивагоћи у небо — „онаи тамо!" рече. Поли сћдне ми на крило , и гладећи ми образЂ говораше: „Нешто да ти приповћдамЂ. Снила самБ ноћасЂ, да е нова година, и да е кралБ у Крекеиаду дошо. То ти е торжество бмло. КралБ саши сђ кона предЂ вратма нашега дома, и сврати се кђ нами. СадЂ се кодђ насЂ кува.ш и пекло. Но кралБ дао е донети одђ нћговм собственБ1 ела у златномЂ и сребрномђ посуђу. На полго се бубннло и свирало. Па поммсли, при таковомЂ свиранго и бубнннго теби е донешеиа на атлазкомЂ нстуку за новогодишнбш дарЂ златна епископска круна.*) Она е нешто смћшно изгледала, одђ прилике као заошрлнсте епископске капе у старои ликовима снабдћвенои кнбизи . Али си тм у нбои врло добро изгледао. Но опетЂ самБ се морала тако смћити, да самБ скоро изданути хтћла. На то ме пробуди бни. То ме е врло разсрдило. СанЂ о новогодишнћмћ дару мора за цћло нешто значити. До нове године има само шштђ четрпаеетЂ дана." Реннем б л, Поли : „Сни су ништа ;" она пакЂ одговори : „Сни долазе одђ Бога." Доиста н таковому чему невћруемЂ. Но ипакЂ ћу санЂ записати, да видимђ , ние ли онђ утћшителићш мигђ неба бмо. Новогодишнб 1 И дарЂ могућанЂ е, кои бм нама свима добро дош о. ВасданЂ самБ данасЂ рачуиао. Л радо нерачунимЂ. Рачунанћ и новацЂ буне ми главу, а срдце отежчаваго. (Продужешв сл-ћдуе.)

О Д Г 0 0 0 Р Ђ НА КРИТННУ Г. МАТ16 БАНА. Прогале године издао е подписанми свое дј.ло : „ ПростиИ описг; свецелогг Землкпозпанн." *) Овде в р&чБ о духовенству Епглеза, у кои се н владикв жене,