Подунавка Београд

112

« 26. Декемвра. То су бмла два кисела дапа. Божићг> ми ние 10штђ нигда тако тежакљ био. Д самћ држао мое две проповћди у два дана петљ пут1и у четири разне цркве. Путљ у села бмо е посве рђавЂ, а вћтарљ и време ужасно. Старостћ се е почела осћћати мало по мало у мени. Нисамћ више тако итарт. и крћиакт>, као нћгда. Наравно купуст. и репа по свакш данв, слабо замасћена, — стакло свћже воде , недаш млого ране. Л самћ оба дана кодђ наииитела (арендатора) Хурста ручао. Лгоди су на селу далеко више гостолгобиви , него у варошици , гдћ ние шштђ нико поммслш одђ пола године, да ме кђ себи позове. Ахт>, кадљ бм смћо имати при мени за столомђ мое кћери! Каковоизлиипе! КадЂ бм могле оне имати само оно на БожићЂ, што су одђ заостатка ручка наимителћвога пси добшли! СадЂ добмли су они на послћдку и колача , и живе докђ н пишемЂ , врло изредно! То е добро 6бјло , што самв се одванио, кздђ су ми наимителв и нћгова госпођа нудили , да јоштЂ више едемЂ, нвима рећи: „Ако бм ми хтћли дозволити, да могу понети моимђ кћерима парченце колача." Ови добросрдачни лгоди спреме ми пуну едну торбицу , и даду ме , будући е ш;о киша падала^ одвести у Крекеладу на нвиовима колма. За еломЂ и пићемЂ истина стало е човеку мало, кадЂ само има , да гладг. и жеђт> по потреби утоли. Но ипакЂ неда се одрећи, да е и угодна нега тћла пр1нтна стварв. Тада се ммсли ведрје, а чувствуе топл^е. Врло самв уморанЂ. Мои разговори сђ арендаторомЂ ХурстомЂ 6јмли су знатни. Сутра ћу ш написати. 27. Д е к е м в р а. СадЂ смо пуну радостЂ доживили! Но валл намЂ се умћрити и у радости. И дћвоике треба да се у томђ уче и упражниваго. Зато оставлнмЂ дошавшу кесицу ст> новци, кого ми Г. ФлеетманЂ шилћ, неразпечаћену. Нећу да го отворимЂ до после обћда. — Мое су кћери Евине кћери ; оне умиру скоро одђ лгобопв1тства да дознаду, шта пише Г. ФлестманЂ. Сада читаго надписЂ, а кесица трчала е трипутЂ у еднои минути изђ руке едне у руку друге. Доиста самв више збунћнЂ, него весео. Г. Флеетману нисаиг> позаим^о више одђ двана-

естЂ шилинга, а онђ ми шилћ натрагЂ по Фунте штерлинга. Хвала Богу! Онђ мора да в добмо добро мћсто. Како се пакЂ радоств и гкалостг, менн! Отишо самв овога готра Алдерману, Г. ФилдсоН У > будући ми е гоче као извћстно припов ћдано, да се е кочјшпђ БроокЂ у Волтон - Бассу збогЂ дугова убт. Л самБ за нћга пре еданаестЂ или дванаестЂ година, збогЂ далекога сродства сђ мо10мђ покоиномђ женомЂ , п ри едномЂ купованго , кое е онђ учишо , за сто ФунтЈи штерлинга емство дати морао. СадЂ шштђ нисамБ добмо натрагЂ емство. ЧовекЂ е бмо доста несрећанЂ у послћднима годинама нћговима и пићу оданЂ. Но Г. АлдерманЂ спокоавао ме е врло. Говораше онђ, да е истина и онђ разабрао о томђ рђавомЂ гласу; но ипакЂ да е врло сумнително, да се е БроокЂ уб10. А и шштђ ние приспћло о томђ никаково званично извћст1б. Тако еамБ ишо утћшенЂ «ући, и молш самБ се путемЂ Богу , да ми буде и у напредакЂ милостивђ. СадЂ ми е истрчала на сусрћтЂ Поли шштђ изђ далека и рече сасвимЂ као безЂ душе: „Писмо одђ Г. Флеетмана, отацЂ, сђ петЂ Фунт1и штерлинга! Но и кеснца е еедамЂ пенса вредила." бни преда ми кесицу сђ новци са лицемЂ радосћу заруменћнммЂ, пре него што самБ мого оставити штапЂ и капу. Дћца су бмла полу луда одђ млогога суетнога блаженства. Л шВ одбацимЂ нћнЂ јшжђ и маказе и рекнемЂ: „СадЂ видите ли добро, дћцо , да е далеко теже сносити велику радостБ сђ равнодушјемЂ и мирноћомЂ, него велико зло? Н самБ се често див1 - о вашему веселго, кадЂ смо мм у наикраинБов нужди живили, и нисмо знали , чиме ћемо се другш данЂ изранити моћи. Сада сте при првомђ осмеиванго среће сасвимЂ ванЂ себе. За казнБ нећу отвориги кесицу и писмо до после обћда." бни е хтћла доказати, да се она толико иерадуе млогому новцу , премда намЂ е одђ доста велике нужде, колико чрезвичаинои благодарности Г. Флеетмана и нћговому поштенк; она е само желила знати , ш га онђ пише, како му е бмло. Но н остаиемЂ при момђ рћшенго: мало лгобопштство нека учи у стрпенго упражнлвати се. Тога истога дана у вече. РадостБ се промћнила у жалостБ, Писмо сђ новци ние дошло одђ Г. Флеетмана, већЂ одђ