Подунавка Београд

127

-шта еааш те си.шо лгобида, исто тако и осветимт. — осветимх. на окоме, иа кога као и на самми гробЋ мрзимћ. — Н ћу заклетву испунити — л ћу те осветити — онако, као што е игда кои лшбезница лшбезчика осветити умела. — А вћчнми срамЋ, кои ће на гробу момђ почивати, — проклетстБО, кое ће ме сђ оне стране гроба пратити, ни мало ме непотреса, — ерт> срамт. и проклетство есу празне рћчи, кое кодђ мене ништа пезначе." Овде ућути и у наигадијимћ мБ1слима занесе се, стварагоћи плант>, како и на кои начинЂ да мрзно дћло предузме и осоича. Да нћнт. ђаволекш духљ Н1е кт> томе много времена потребовао. као и то, да освета нје само на животу несрећногт> Боголгоба огра- ј ничена бБ1ла, но да се она и на оно, што е нћ- ! му ми.ин и драипе него и самми јкивотђ , простирала, дае се оогодити. (Продужен1е сл^ћдуе.) еЗћШЂ СРБСК1И и нЉгово садашн Ђ колебан']}.*) Од-кудт., крозЂ што, зашто, и куда? ИСТОР1Н. Исторја е рћчБ врло важна. Истор1н рећи ће бмвапК. Бнванћ у нарави еств исторјн ј нарави, бшванћ међу лгодма естг. истор1а чове- | чества, бмванћ езмка естг, истор(л езмка. Сва- I ко сћме и сво билћ развјл се и расте исторически , бБшанћмЂ нарави , звћрадБ и саии лгоди изилазе на свћтт. исторически, или бмван ]>мт> у нарави , и све штогодт. на св1>ту имамо и видимо, све е постало исторически, бмканКмт.. Зато велимЂ , да е истор1а рћчв велика , важна, кого разумети треба, да се оно . што ће се далТ. представлати, точио понл. Сада знамо, шта ће рећи рћчБ исторјн , и сада можемо на вопросБ: како треба у свима предпр1нт1нма и пословима, кое предузимамо, да поступамо?, одговорити: у свему , штогодђ предузимамо, безт> излт1а у свему , особито пакт. у пословима на- ! роднима, морамо свак1и путт>, ако хоћемо да незаиђемо, да непосрнемо, и непаднемо, забадава нетрудимо се , истор1го , морамо трагљ исторје, трагЂ наравнога бћ^ванл изпв1тивати, морамо ис- | *) Ован преважнБ1м саставакЂ по желћи ученога г. ауктора препечатавамо нзт> Србснога Нзродвога .'Iнста; но нека насг извипн , што ннсмо могли задржати н^гову ортографјго. Заст. Учредиива.

тор1К> упознавати, и у исторш, у теченјш наравнога бмвани остати. Зашто? ерЂ проти†рћке истор1е пливати , проти†нагона наравногЂ бмванн ићи пеиожемо, ерЂ ћемо овако идући зидати, што ће ова рТ.ка рушити , ерЂ ће насЂ нТ.зини таласи натрагЂ одб1лти , зауставлнти и давити. Зато ћемо предстоећји ве .1ик1и и врло важнбш предметЂ народнми, предметЂ сирћчЂ езБ1ка у овоме сммслу истор1е, у смБ1слу наравнога 6 бјванн изпБхтивати , изворЂ , теченЈе и цћлв 6 б 1ванн , и садашн !.гђ колебанн нашегЂ езБша упознати трудити се. Зашто? Зато, да се освћетимо, да св Т збтђ (Ве-ууиваТбеЈп) свега онога, што е 6 б 1 ло , што бћша, и како спћши , добБхемо, да знамо куда ћемо, и да се напутимо, да се, упознапши сву идеу, сву смБ1сао, ц Т .лостб предмета, соедииимо , да раздвоену крћпоств соберемо, и соедиићнима силама кђ упознатои цћли спћшимо, да разорително , убиточно раздвоеше и ратгванћ партан избћгнемо , едномЂ рћчи, да се изт> мнћн 1 а, идеа и одћлеша поосо6нб1, у наивмшои и совршенои идеи цћлости споразумемо. Овде се дакле неће ратовати проти†мнћнја, идеа, партаа единственБ1. Ове су партае единствене збогЂ изображен1а идее цћлости манћ више бнле нуждне , ал' бм већЂ време 6 б 1ло , да сада већЂ , гди е се свако единственно мнћн1е , свака идеа поособна у свомђ ограниченомђ кругу изобразила , да свакш единственБ1и свого нартаго , свого собственоств , свои оригиналитеТЂ, свого идеу, смБЈсао поособку, гкертвуе оригиналитету. идеи, смБ1слу цћлости. Време е велимЂ већЂ доста сазрћло , да се партае тражити, поразумћвати и соединнвати почну , и да се соедине , а соединити се могу само у наивБ1шемЂ смБ1слу предмета , у идеи каивБПнои. Оваи централнБШ, ередоточнБш , и соединителнми смнсао или идеа наивБппа нашега иредмета, т. е. езмка, мора се тога ради тражити. Ако е нашли и упознали будемо , то онда само јоштђ о средствама наипречима и наисовршенјима соединешн моћи ће далћ рћчг. 6 б 1 ти . ПредметЂ е врло важанЂ, и наиваншш између свЈго предмета народнБ! , него да бм се о овоме предмету мимогредЂ и лакоммслено или пристрастно говорити смело , него да 6 б 1 и ово напутствованћ предстоећега краткога нашега испБ1та, излишно 6б 1Л о . Повторително велимЂ, да е предметЂ езБ1ка, о комђ се у нашемЂ времену толико говори, врло важанЂ , да се тиче бу дућности нашега норода, да се сва будућноств нашега на-