Подунавка Београд

139

ритетЂ, својо собственноств, свои оригиналитетЂ, на олтару величне народне, жертвуе оригиналитету цћлости. Тако дакле мора оваи народљ славенск^и велике будућности спћшити кг> с в о м е о р игиналитету свое цћлости, своти собствеиности, народнои величини, мора не кошн оригинала, ие штампа туђег-в образца, него образацг, оригин.алЂ самЋ постати, како У науци и идеи и сммслу духа, тако и у говору и гласу езБ1ка. Пат> 10штћ манћ сме (као што веле) чорбиие чорбе чорба, маимуновогт> маимуна маимунт> постати. Стари Грци и Римлнни есу образци, оригиналитети. Да е народЂ србск1и са овима већљ у своме заметку и садапшћмЂ шношеству единороданЂ, дјхђ оригиналаиЂ, то свћдоче и иародне наше пћсме. Да, наслћдитћемо науку, кон н1 *е овога ил' оиога народа, него свега чо. вечества, плодђ све истор1е човеческе, наслћдитћемо е, да е, не као други народи, по старомЂ шлендр1'ану далћ развлачимо, по крош Енглеза, Француза, и овм подражатели Нћмаца кроимо, него да е у нашемЂ нама собственномЂ оригиналитету преобразимо, на ново родимо, пакЂ и овде образцемЂ да постанемо. Што мбт незапочнемо, започетће потомство, што мм недовршимо, довршитће потомство, што пакЂ започели и основали будемо, оно треба да на основу богатомЂ, пространомЂ, за народЂ духа богатогЂ, и велике будућности, оснивамо. У свему, што за будућноств оснивамо, морамо основђ, морамо темелв широк1и, богатми метнути. При свакои мнсли , кон се Србалл и србске на |>одности тиче , при свакои и наимагљои. наиманћга и наинезнатн1ега предмета, морамо еднако позорЂ на будућноств овога народа управлити, да бм само оно рећи и ономе совКтовали, што е кадро народл србскш, гогославенскји, великимЂ направити, и што, еданпутЂ основано, кђ великои будућности народа водити мора. Толико втпе мора свак1и у свомђ потомству живећји отацЂ Фами.пб, безЂ излт1н мора свак1и СрбЂ, ерЂ подђ именомЂ СрбЂ већЂ разумћвамЂ родолгобца, не само за себе, и за частв нашега времена, него за будућноств србску дћлати, при свакоме послу народномЂ, бубућностБ народа предЂ очима имати, дћламћи у садашнћмЂ, духомЂ живити мора у в ел ијк о м ђ будућемЂ в р е м е н у. Ако се

оканули будемо приватии интереса, и суетне, само едно садаишћ магновеи1е трагоће славе, ако на страну будемо метнули свако притнжанје единственно прама користи цћлости, ако се ослободили будемо СВ1ГО пресуд!н вћре и предћ .та, *) то ћемо онда, и само онда моћи свега народа цћлостБ, ивелику народа будућноств бис* трммЂ, неподмићенммЂ, неотрованммЂ, здравмчЂ окомђ гледати, и као лгоди одђ свакогЂ пресуд|н, свакога суев1.р1н, сваке суете ослобођени, бнтћемо кадри еданЂ са другимЂ поразумћвати се, и сви скупа, а свак1и путЂ, у ономе, што о с ни в а велику будућноств великога народа, сложити се. Кодико ири свакомЂ послу народномЂ. толико више при осниванго средства изображенЈа духовнога, при осниванго онога средства свГ.тлости и духовне крћпости народа, кое ће средство непрестанно дћиствовати, и дотле трпати, докле годб народа буде , погледЂ у будућио< тБ управлвти. за будућноств оснивати морамо. Ово е средство сада волнугоћш се, бнвагоћји, и при. станиште свога основа одђ насђ, < ада живећи Срба, тражећји сзбпјђ просвћтителнми. (КонацЂ сл&дуб.)

ПОГЛЕДТ ј у исторпо. (Ст» н^змачкогЂ.) Кл10 е велика наставница св1го народа, кивига нћна показуе покоре великаша и мали , недостатке ? ошибке и глупости, кое су починћне, а уедно и о благородномЂ и добромЂ, шта * бмло. Но како е малми описакЂ последнБИ :-проћу числа првм! како се редко виђа ту добродћтелв, величество, спроћу лта невнлашности, подлости и развратности! Све далћ и дал1> учи и опоминћ истор1а чрезЂ столћтЈи. али као што е Кассаидра ненадЂ судбу имала, да ши се невћруе, тако е и са Клјомђ , и наиужастпи примћри, и наистрашша опомИнан1а недопиру донде, да бн рћчча своимђ преважноств спроћу човеческе сиабости, суете и ослеплћнјл придо. бити могла. Као доназателство овоме. некОлико ћемО чертш изђ крваве и наиуиЈаснхе св|'го исторјн, *) Вадвда ће в славенсти Хусг опетт> доћи , изђ мртва слова, изт> вв-ћшнБи Форма и церимон1н избавити наст>, и у живолт> д у\у Апостола и Христа, и евангелсвои лгобавн саедвнити насЂ.