Подунавка Београд

146

Число 4. Г. Ст1шапЂ ИвичевићЂ вели: СвакЂ потагап, како ткои може , у мЉсто свакх. помажи, како тко молЈе. Число 5. Г. ВрдолакЂ ИмоћаиинЂ у овомђ числу пише : небески свитинци , и н самв мб1сл10, да то значи свитнаци изђ саћа , но по сммслу вид1о самв, да е хтћо озиачити небеска свћтила, а бол1| е и св^тнлци, кое сте мало нинЈе казали. Репатица иезнамЂ шта е , е ли птица или зм1л репатица, но изђ сммсла, погађатћи, валвда е звћзда репата; дакле опетЂ новостђ безЂ нужде. Такогедер-5 , мћсто такође , кое долази одђ славенскогЂ такожде , а невалн ни такођерЂ, или такоерЂ, или такоиде. Число 7. Г. Ст. ИвичевићЂ : Землг>отежан1> зло е саставлћно, и валвда значи оранћ, онизихЂ, кои га д-клут. ЗемлБОтежанћ дћловати! Тко е то чуо ? Н|е л' болћ, орамћ или землводћлЈе, и оим, кои се сђ нбимђ занимаго ? Число 8. Г. Марко МариновићЂ каже: видеАи туп. Н самв мшсл10, да е нетко видш туи^ ђге 2ијарИапЈе; а кадЂ тамо хтћо е казати видећи ту (о едиои с01и тоболацЂ висити) у мћсто одЂ едногг сохи и т. д. кое очевидно невалн. Число 10. Г. А. КатићЂ СплићанинЂ кагке: Лотрочипе валл тгот$цати и подбадати, у мћсто ленвивце треба ободравати, или подтицати (подтакнути), премда и ово последнћ невалл. Магарацђ е символђ ленвости, нћга обично гончини шилбкомђ боду и напредЂ тераш; Г. КатићЂ преноси дакле ово послованћ и па ленвогЂ човека, кои се „подбадати" или ,,подтћцати' с има, да напредЂ иде. На частг. му аналопа! 1оштера иевалл, него 10 штђ , као ни рашта мћсто разшта, или чега ради, или з 6 огђ чега. Число 11. У заглавку пише се : кншжесто, па онда кншженство , на другомЂ мћсту негди кнвижевноств, т. е. литература ; кое е наиправ16 ? Л мб1слимћ Са В^ комђ СтеФ. КараџићемЂ: :кнЂижевностЂ е литература, кнвижество ЗЗбсђеггие^ (сп, а оно друго треба одбацити , и незаводити новости безЂ нужде. У истомђ числу каже Г. А. КатићЂ СплићанинЂ: двого користг, , невалн, ербо се каже двоика користв или две користи у числу множественомЂ. Добница, у мћсто обште примлћногЂ сатг, новоскована е рћчв, нити самв то у народу чуо. Истина сатЂ е турска рћчв, као и ура одђ нћмачкогЂ 11ђс, но све странне рћчи неможемо на рачунЂ разговетности изђ езмка удалвити, а нове рћчи ковати, кђ томе Г.

КатићЂ Н1*е позваиЂ, нека оставн оиђ то филологу одђ звашн. Врховнице умћсто врхови, или врхунци, грозд% здр$ло умћсто зрћло грожђе, невалн опетЂ. Число 12. Истни Г. КатићЂ каже у овомђ числу: садг , мало ниже садарЂ (мбшлш 6б1 значи фГГапЈег) и сада, изђ коегЂ непостолнста види се, да Г. КатићЂ незна, кое е наиправилн1е. Прво е наиболћ; последнћ може у поезш валлти. Чи сло 13. Г. ВрдолнкЂ ИмоћанинЂ. У овомђ числу нађо: Валтитина кнвиге , у мћсто валлноств или вредноств кнвиге. НезнамЂ од-кудЂ сте ту рћчв зграбилн ? У ч. 15. пишете опетЂ овехЂ р$чи , у мћсто ове рћчи, хоћвхЂ едни умћсто хоће едни, то е упра†кекавачки. И овако†езБШЂ зарЂ да намЂ служи за образацЂ ; да намЂ буде обште кнвижеванЂ? Не и никадЂ ! СасвимЂ тпмђ , да су лтоги исчиилли и пречиннли оеу р$чг>-, богме ово сте рђаво ,,начиннли" ! Число 16. Г. Владисла†Анте ЦаревићЂ. Врло заними†за Фнлолога чланакЂ подђ именомђ ,.Дихопутованћ," у комђ много за смћанћ се налази. ВећЂ е надписЂ самЂ вртоглавЂ, и л нисамЂ могао разабрати , шта значи , ако не биђеттГе, кое в несмБ1сленостЂ. Дао Б огђ , те намЂ е Г. ЦаревићЂ разрћшш ову загонетку, говорећи, да оно. што ми „душуемо," еств права „диха," т. е. воздухЂ. Дакле ће 6б 1 ти путованћ по воздуху. Ту се налазе слћдугоће нечуве рћчи : напредкован$ (напредованћ); стварасно; све назадкуе у вредностт,, у справетлг>ивостг>, у лигг,Гансностг>! д-блотворство! Ше л' ово плеоиасмЂ; ако е едно, н!е друго, ако е дћло нетреба творство , ако е творство (твореше) нетреба дћла. Напредакт, е мнозинг>и (валвда множини) главу замотао\ 81с! Каже л' се главу замотати , или паметЂ смутити ? Т6мђ (тимђ) и мнозинг,и имена ув/шовао! Жестопиво\ а доста е и рашн или палинка ижганЂица, нашто нова рћчв? Дневнорочиии лпстђ! И то е ново, и ва .1Ђда значи ЈадеШан. Кои неби одЂ сумпк каквога удеса ежго ! ВалЂда еж10 се? Надимена облопчина ! значи по смвтслу читавогЂ чланна 2иГ1ђа11оп. Вогтици, кои су овде на градскомђ опазку, радЂ обикновапл на оружевпу обртностг,, сложгеокрочге! 6 л' то србски нли хинезски 1 Какво е то сложнокрочје и шта е опазакЂ, шта ли обртноств оружевна ? Назорникг умћсто зрителђ или гледателЂ. Жегба! @а$! И ово е ново. Нема данасЂ рапдованл! КадЂ се каже радоств, и радовати се, зашто не рV