Подунавка Београд

147

доиаи1> ? Дужанствено (!) помоћи новцемг пренрити (!!) трошкове! ј^о[}еп ђесЕеп! Слугиатлшви клопотт> мноеихЂ рукахг! т. е. плћсканћ слушатела, !»ли одобрен1е. Ово е наирђавш чланакљ у Зори, и незнамЂ, зашто се е таквми гадљ и приЈУ110 у новине. По оваковомЂ чианку судећи, неће се никада Зора, а камо ли сунце у Даимац1и показати, него еств и остатће густа, египетска тама. Кадт. 6бI Г. Царевићт> баремв онако писао, како народт> по Далмацш говори, бмло бм како тако, но овако неговори народЂ нигди! На кратко, Г. ЦаревићЂ нек-Б се закопа 20 година у свое село, и нека проучи нов1е рћчнике и кнвиге србске и хорватске г па онда некЂ изиђе на лвноств, иначе ће получити извћстно срамоту, у надежди неизвћстне славе. То му е србскш савћтЂ; садљ далћ да видимо. Число 19. Г. А. Ц. у Падуи пише : птћца умћсто птица; Зора пуца умћсто зора свиће, пт^ца у затвори : умћсто у затвору. Г. Марко МариновићЂ пише у истомђ числу: далечина, оводи, паст%рг, у мћсто дал>ина, овде, и пастмрЂ. Число 20. Г. С. ЛгобићЂ пише: народт, разпросранбнЂ одг ндранскоет, до смрзнутогЂ (леденогЂ) мора , у мћсто разпространћнЂ и пр. ; толицимЂ, двопниво, дртати, мћсто толикимђ , двострукЂ, дрктати. -4ко пака , у мћсто пакЂ , а иевалн ни пако, осимђ у поез1и; у ч. 21. пише пакЂ: ^СлавннскГи обичаиникЂ има пособн>> благословл^гЉ за стиснути (/) благда )10 два прглтелл или дви (! две) д^вице придЂ (! на) очигледг свега пука." 6 л' то чистђ и србскји слогђ? Чини да се види; ово чини игра велику ролу у Далмацш , и врло е непр1атно за уво; чини га с%сти, чини га уписати : иза овога чини отворити врата (ЛгобићЂ у ч. 28.), у мћсто после тогЂ отвори му врата , и пр. У ч. 23. читамЂ: као у СрблЂи згађа се, мћсто као што се у Србш сбв1ва или догађа, а у ч. 25. Богогитов-6 (.') међу Морлакилп стотукАе (!) естг> католичко, кому тисно су увезани. (!) 6 л' то србски ? 6 л" то чисто и разговетно ? Гди говори овако народЂ ? Лрил$пи су гтови обичаи. ПредлогЂ при треба одђ пре разликовати, то нје све едно; то исто важи и о присвети, притворила , и пр. У ч. 26. Тамашни прирокг незнамЂ шта е. У ч. 27., али знамЂ да невалн ово: дат' водамЂ протечен^, кое (шта ? вода или протеченћ ?) прикрива ншве; да подобри тежачко оруд$, зашто не поправи ? По истомђ калупу л велимЂ позлои, кое очевидно невалл. У ч. 28. стои: На

ноге навукут (!навлаче валвда ?) навлаке, а у ч. 20. да паше стадо, ил' дрва да уберс, присобностг>, (незнамЂ штае), хижа (ово е упрарЂ вендически), ссрабренство, обукут имЂ гаћии,е (и ово е гадно, све говорити у диминутиву. ма бмла рћчБ и о великомЂ човеку, такои кошулЂица, умћсто кошула). Много бм шштђ подо 6 нб1 нагрда србскогђ езБша скупити могао , но морамЂ се вратити натрагЂ кђ Числу 23. Г. ИвичевићЂ каже ту: сбјнови двт манкахЂ . Ово досадЂ никада и нигди чуо нисамБ, ни у самои Лики, гди се готово као и у Далмац1и, говори; ако не чист!е. Каже се мати ®?иНег, а лшн зову по ерцеговачкомЂ нарћч1Н) само изђ нћке нћжности, и ше ни мало благогласно; у множественомЂ числу има дакле : две матере (мае), дв1го матера (ман) , а не маакахЂ! У истомђ числу вели Г. СантићЂ : ни ме бшло, србе руке, окрпелитЂ, умћсто н1е ме бмло, сврбе руке, опоравити се, желгодацЂ, умћсто желудацЂ, одозгарЂ низдо и озда узгорЂ , умћсто одозго доле, кадЂ назебамЂ умћсто назебемЂ, напсколи, псости, обузроченн незнамЂ ни данасЂ шта е. Бариша и Грбеша одвећЂ су ружна имена; ше л" могао Г. СантићЂ лћпша узети баремЂ изђ Качићевм пћсама, гди има чисто србски имена, кон су врло благогласна, н. пр. БраниславЂ, ХвалимирЂ, Г остомилђ , ТрпимирЂ , БудимирЂ, или СветозарЂ, Тихомир -б , СелимирЂ , М илзнђ и пр. Требало 6 бт да еданЂ-путЂ изкоренимо имена 1оштђ изђ старогЂ завћта, и да крстимо славннску дћцу славннскимЂ именима, као што се то по негди по србству већЂ сђ успћхомЂ чини. Или ће лћпша имена чиФутска бмти, као: Малеахи, Макавеи, ИсакЂ и пр., кон узимамо ? У ч. 26. Г. О. К. БожићЂ пише : друговач1н, прга умћсто другч^е , пре, или пређе одђ славенскогЂ прежде. Оволико засадЂ ГГ. приложницћша Зоре, и Зори самои; ио будући да они слабо или никадЂ србске листове у руке неузимаго, зато 6 бх добро бмло, кадЂ 6 б 1 шмђ ,,Даница X. С. и Далматинска" ово неколико на брзу руку написанБ1 редака изђ Подунавке саобштила , да се кваренго езмка противстане, иначе одђ слоге и створешн едногЂ единогЂ кнвижевногЂ езмка кодђ насЂ НЗгославана никадЂ ништа. На послћдку морамЂ казати, да Г. БерлићЂ (старми и младми), ПрерадовићЂ и одђ частн Круно-