Подунавка Београд

Ј\° «2.

Београ дђ 18. Октомбра.

1 И4 6.

0 СТРУЦИ ПРАВОСУДШ. о д т. Милоша ПоповићА. (Конацт..)

У грађанскима ствариа система сборенл (претресана), што иартаима оставла ; да свон права и зах.тћванл по собственомЋ мн1->нјн) суД1и изложе, овога пакљ упућуе само на оно, што су партае навеле, заслуживала бм надх> изтражителнммг. правиломљ, кое судш дудгностб налаже , изелћдити што му се право бмти чини, и у теорји преимућство, кое у практики на свак1и начннљ има. Зашто држави неприличи, приватне послове свои грађана на свои судтз вући и погрћшкама , кое они при теранк) свои послова учине, на руку ићи; но оваи е судг> само посредствении-в, кои о станш ствари , како му се одг> партал разложи, свое мн1>ше изриче. При противномЂ поступку скоро е немогућно, да суд1н и нехотице партаго неузме, а онда више као адвокатЂ ради. Такођерт> правило претресани (СеђлпМиидбтаоЈше), ко« уобште дае слободн1е, живлћ движенћ, приближуе се вии1е основоположешама авно-устиенога постуика. Писмо ступа на мћсто говора. Но можда 6б1 изтражително правило приличило за примирителне суд1е , кои о манћ важнима стварма изричу брзу пресуду ех ае^ио е1 ћопо. — Безусловно опредћлити се неможе, да ли треба за грађанске и криминалне ствари различне судове установити. Гдћ мма порота, саединеше обои бмтће умћстно , будући су ту простш послови суД1е. Но гдћ е све оставлћно судеискоме труду, ту бш за криминалнми поступакљ , при коему е свако затезанћ неправда, |згодно бмло установити особенми судЂ. — Наипосле кадкада се у-

воде особени судови за спорне правител^ствене ствари , наредба , кон> безпрекословно обичному уређенм, по коме лравителвствене власти у извћстнима случаима саме извршаваго судеиске дужности, валл предпоставити, али на сваК1и начинЂ строго на послове ограничити , кои се никако немогу преобратити у чисто грађанско пмтанћ. Зашто такове ствари приличе знанк> суда, саставлћнога изђ лица, кон точно познаго правителвствена основоположен1н , а при самомЂ правлћн1ГО непосредствено неинтерессираго се. А на свакји начинЂ долазе у администрацш пмтана, коа правдосло†башЂ неможе радити, зашто неима лснш законнм опредћлен1'н, па сђ рћшешнма, коа бм онђ изђ аналоНн тамно извео, правлћн1е бм пасти морало. Дужноств 6 законодавства, све точншмђ призиранћмЂ таиовм пмтана , кругЂ нб1овђ мало по мало сузити. ОрганизамЂ судова , као и основне черте поступка ееу на свакш начинЂ задатци политике права , кои р 1,шен!е наивештественЈи утицаи има на постижен1е цћли законодавства , а скупа на цћлаш политичнми животђ државе. Важн1е одђ пмтана, коа се казнБ за каково преступлен!е поставити има , сстб извћстностБ , да закономђ одређена казнБ кривца , али само кривца постигне, и да се самммЂ судоводствомЂ безЂ нужде непооштри. Важн1е одђ начина и вида правичне деобе притлжашн естБ, да судОви брзо свакоме у ономђ помогну, што законодавство прописуе, нити да при томе за себе траже каково безразложно и непристоеће учагтје. Могу закони опредћлити шта хоће , но наипре о томђ настонти валд, да се закони држе. Али при свему томе политики права принадлежи, да изнађе основне черте самога приватно-правичнога законодавства, и нби да изп &1та у нбшвомђ