Подунавка Београд

154

дћиству на јкивотђ народа, у нбјовомђ одношеН1Н) кђ цћли државе. Та већт> Форма.чно бшће ииа невћронтнми утицаи на карантер-н народа! Пмтанћ, да ли одкривено право , обичаа право, странно право рћшава одношен^н правде, како дћиствуе на внутренвји јкивотћ народа, у свима авнима устроенјама показивагоћи се! Па ипакљ самЋ видђ и начимЋ организац1е в.1аст1и завмси единствено одђ тога обстонтелства , да ли суд!а стварв конј судити има по законима, у разна времена и у разнима землама произишавшима, често тамнима, често по идеама времена изаснити се могућнима, често са собомт, самима у противословпо стокћима , ти по изречешама еднога единога, аснога, народу резумителнога, изг. внутренћи основа систематички изведенога, послћдке стол'ћт1а у правцу садашнћости стаплашћега законика. Но опетт> шго е у последнћмЂ случаго цћли сходно, то е често у првомЂ противно, а и могућно. Ученога права могу се држати само учени правдослови, а простога добри суд1е. Ова одношенја има изпмтати политика права, она ји разсвћтлити у нбиномђ замћномЂ дћиству, она има изслћдити, од - куда то долази , докђ читави народи цћне благослове створителнога ген1а, кои шмђ правило нб 10ва дћлана у руке даде, да на другои страни оштроумни лгоди (1) одричу исту могућноств успћшнога законодавства у нашемЂ времену. Али и матер1елностБ законодаветва има политика права изпБ1тати у нТ.номђ дћиству на духЂ народа, у нћномЂ одношенјго кђ цћли правосуднога правлћн1а , и кђ цћли др;каве уобште. Овде прво разсмотрити вала кругЂ дћиствована к р и м и н а л н е п о л и т и к е. Мнћн1е е мое , да е казнв само политична идеа , средство, изнађено за одржанћ закона. ТакођерЂ међу разнима, особито у тако реченомЂ философичномђ казннтелномЂ праву изложенима теорјама само е Кантове науке о уздарго бепкгдеИипдЗкђге), (2) коа, изилазећи сђ точке ономе пргему сасвимЂ противуположене, казнв сматра као праведно слћдство дћла, суд1ГО подиа«е за оруд!е вКчите правнчности. Но одђ кога има онђ у дргкавама , кое нису теократичне , то пуномођје? Нећелисе предЂ судеискомЂ столицомђ вћчне лгобави више у призрћше узети вола човека, иего нћгово дћло? А тко дае лгодма силу, да у внутреностБ срца погледаго и волго изпитаго? Право, казнити, произтиче, изђ права, законе давати. Само сђ огледа законитости имаго се дћлана, закони само сђ огледа

сходности сматрати. Стварв е криминалне политике, изслћдити, како и коима мћрама може се наизгоднје осигурати одржан1е закона, а да се права особа , више него што е нужде, неограниче, каква се дакле цћлБ при издаванго казнителнм закона предпоставити мора. Али и овде се вала чувати едностранм теор^а. Н1е поправленје , како блага система (3) узима , цћлБ казН1и. Зашто иначе 6б1 престало право казнћна, чимђ се постигне поправлеше преступника. Но опетт. казнБ, гдћ е могуће , тако треба да е уређена , да дћиствуе на поправлеше преступника. Друга опетЂ, одђ Фаербаха основана наука (^)> ус грашителна теорји, казнБ противставла покушенпо већега зла. К.ао да 6б! преступникЂ увћкЂ бмо у таковомћ иоложен1ГО духа , гдћ е у стаиго премћрити само му загрожено зло и дћломЂ извћстно намигнуту пробмтачностБ! Не еднако блаж1Н теор1а предупређивана (Ргае\'еп11опзШеопе) (5) ммсли казнго сачувати будућа повређенћ права. Али онда се преступникЂ небм ни могао казнити, кадЂ небм више опасанЂ бно за будућностБ. КазнБ има и треба све ове разне цћли у призрћнје да узима, али огледЂ казнителнога законодавства може бмти само већа или мани нужда одржаша закона и вћроатноств постиженја ове цћли. И овде ће се по правилу што е наиблаж1е показати наисходшимЂ цћли. (6) Наравно много спада на изображенје народа. Но и овде налазимо узалмно д-ћиство. ОштарЂ назнителнми законЂ отврђава народЂ, благЂ облагорођава. Алн не само казнително законодавство еств стварБ политике права. Она има и на грађанско законодавство положити исто тако велику, ако и редко припознату важностБ и овде при разнима институтима правде IКесћ^твШиСе) изпмтати, у коима одношен1ама стое они спроћу цћли државе. Немои«е држави све едно бмти, како се редЂ права у породнцама дрнш, коа права н. пр. пристое отцу надЂ својомђ дћцомЂ, тутору надЂ нћговима сиротама , кадЂ пунолћТ1е настане, кое е положен]'е жена и т. д. Јоште су 1<)и вансши закони о праву собствености, да л' н. пр. заштита старш смнова препречава раздћлеше добара по законима саобраштаа; да ли се допушћа слободно разполагати наслћђеНБ1МЂ иметкомЂ • како и коима средствама заКми се обезбћђаваго. Затим^ долазе и опредћлен1а о Формама, коима се условлаваго уговори, заклгочени међу државнима грађанима. Приватно право вала да познае и иочитуе тихШ