Подунавка Београд

155

мигЂ природе и обнчан, да цћни и уважава вћчите законе саобраштан, кое нитко преступити неможе, а назнћнЂ да небуде. За дршаву постае право текг> закономг>. Закон-в мора одговарати цћли државе, а држава се мора старати, дасе законљ држи.

1) Н. пр. Савинљи, ФолграФЂ и др. Напротивђ пре св1ш Тиботљ, а 10 штђ пређе БииерЂ. 2) <В. ЈЈе^гипЕ, рђЈГоГ- ИпЈегГ. б6ес рсх* ипб о^епЦЈсђе 5КсфС; 2 Јђ. ЈраИе 1797. 8. 9? I сИ е г, &аб рђПоГ. <г(гаГгсф(. СеЈрЈЈ^. 1829. 8. 3) брапдепбегд, Лбег &хе Г|»!1фе ип& бЛгдег* Псђе ОЗесбеЛГегипд &ег ЗЗегбгесбес, тШе!(1 ђеЗ фопгЈепЈхаг^ Гр^еше^. пасђ беш Новсое. Вап&^ђи4. 1821. 8. 4) Јеиег&аф, Лбег ђ1е ®(гаГе а!§ @ гс ђегђеШ; тЈ1(е[ »ог ?бпГ1Јдеп 95с1ег&јдипдеп &еЗ ЗЗегбгесђег^. (Е1;ет= тђ. 1800. 8. 5) ». ©гоИтапп, ббегМе ЗЗедгбпбипд ђеб ®ЈгаГ' ге<3)4б ип& бег ©гаГдеГе|де6ипд. @1е0еп. 1798. 9. 6)Веесапа, <1е1 беНШ е <1е11е репе. Л Т ар. 1764. 8. Нћмачки одђ Бергка, 2 част. бејрјгд. 1798. 8. Ово е биагодћтелв човечества. 7) Врло редко иапоминго списан1а о државословнима наукама ову страну државнога живота: Моп1е8^ше то е учишо, а у наинов1е време наивише е урадЈо. ХасћаНа. 8) § г. 25 ЛI а и, бпсоНарбђге ђес @{аа^шЈ(Тепз ГфаГ^еп.. бегрзјд. 1732. 8.

ПОЛЗА ТУПОУМШ. Л1 .по ти е тупоумаиЂ 6 бјти! Тимђ штедимо нашЂ мозакЂ одђ многога усилнванн, чрезЂ пое е гдикои вмсокоученми будала постао. Лакше е и полезше доћи тупоуманЂ на свћтЂ , нежел' у трулои ученои прашини школскои свидћтелвство тупоумнога заслужити. 6рЂ тно већЂ при рођени) диплому тупоум1н попучи, то га сажалнваго ; кои се пакЂ при свои нћговои муци, труду и ученго тупоуманЂ назове, таи бмва изсмћинЂ и презрћнЂ. Тупоумни исповћдаго законЂ старм Перс1лнаца у цћлои обширности; они еду, П1Н), рађаго дћцу, саде дрва, хрчу на медвеђои кожи и буде се, да опетЂ еду, пио и спаваго. То е наивећа слава живота! —

ТупоуманЂ живи безбрижио, онђ нити преде, нити ради; ербо е увћренЂ да други лгоди за нћга раде и преду Онђ е дакле паметн1и и одђ паметнога, ерЂ онђ безЂ муке получава оно , што наиићшт1и човемЂ никако, или сђ наивећимЂ трудомЂ едва добмти може. Какву другу поизу има мудрацЂ одђ нћгове мудрости, осимђ што разуме вћштину , противности живота равнодушно сноеитн? Тко му завиди притнжашк) проеичкогЂ блага? — ПаметанЂ човенЂ ано учини какову погрћшку , она му се приписуе за наивеће преступленле, а тупоуманЂ аио ће Богђ зна шта учинити, сажаллва се и извинлва ; онда обичио говоримо: „Сирома е човекЂ у незнанго то и то учипт, да зна, болћ бм урад1о." Ни еданЂ ше чрезЂ тупоум^е одђ глади скапао , но многш е на сианину ранћнЂ, као дворске будале и т. д. — Вћштога човека негзбимо лако изђ околине и круга дћателности наше, тупоумнога препоручуемо свудЂ , само да га се курталишемо. Чесго га само зато уз^вмшаваго на већји степенЂ , да шмђ се скиие сЉ оч1го. ТупоуманЂ живи свагда у безбрижнои прјнтности; нћга иемучи никаква политика, онђ се иебрине за мнћши, нћму иетера сзнђ са трепавица наука о индустрш, нћга небјго по прстима, кадЂ истину говори, ерЂ е то нћгово и деч1е право. Непече се ни мало о свомђ званјго, ерЂ е нћгово зван1*е тупоумЈе, кое нема завистника и непр1ители , али често налази сажалћнн и милости , па притомЂ и састрадателно заступленћ, издржаванћ свакогЂ рода , помоћв и заштиту и многе друге красне добродћтелћи нашегЂ човеколгобЈн. Лћпо ти е тупоуманЂ бмти! Тупоуи1е добћша се бадава , и чрезЂ само дембелиеанћ, а вћштина дуголћтнБхмЂ трудомљ. Тако многи шегрти мораго по читаве четири године не друго, но децу лго .шти и носитиј, пелене и судове прати, пива, вина и дувана за кал<з?е у радшницу носити , бои и гладв трпити, алг .ине и чизме чистиги, дрва цћпати и Фуруну ложити , докђ му се на послћдакЂ недопусти, да се у последнћмЂ мћсецу за калФу изобрази. СиромашакЂ шегртЂ мора дакле нћгове четири седмице ученн сђ четворогодишнБимЂ робствомЂ искусити. О како бм далеко болћ бнло , да е таки тупоумЂ заостао, него што е после толике злопате до Фушера дотерао.