Подунавка Београд

ЈХ° 55.

Београ дђ 7. Новембра.

§02 6.

€ Л О В О, кое 6 при отворен1к) читалишта неготиискогђ, 18. октобра т. г. говорено. Т Е М А. П р ос в ћ ш те н 1е разума е свћти.1ниш, свћтт. и путЂ живота, награда и наказаН1е совћсти. (КоиацЂ.) Треба ли ми дакле и овде шште упБ1тати то : — каквогЂ бм имена достоннћ 6 бн) онаи^ кои бш намЂ на нуту природногљ неудћиаш'н, — див.1лчества — срећу обећати усуд1<) се? То бм 6б1ло , иао кадЋ бм вукг. реко, да заблудшу овцу , кидашћи е своимг. оштримг. зубма, чини срећномЋ, — да сирота вшпе неблуди ! — Треба ли ми велимћ шштг. упмтати : гди е таи непрјнтелл, таи врагт> блага обштегљ, кои бм толико безсовћстанг. спрамљ самогг. човечества бмо, — да 6 б 1 изображенјн), — воепиташго, „име извора среће" одрећи несгмд^о се? — Нетреба заиста , ерт> таквогг. овде мећу нами нема; а нема га ни у цћломљ Богоспасаемомг. отечеству нашемЂ. И мм већв подг. благословеншљ владћнјемг. нашегЂ Свћтлогг. Кннза Александра и мудрммћ Правителћствомт. торжествуемо зору народногЂ просвћштенја; ерљ видимо, да се одг. даиа на данг>, све више и више училишта построаваш, и науке разпространиван), сг. коима ће мало по мало и остала художества, грговина , занати , и само зем гћд Клге у коракг. поћи; ербо е наука свему овому преодница. Мм пакг. данасг. овде сабрани торжествуемо 10ште едну зору народногг. просвћштенл, покровител1.ствуему КназемЂ и ПравителБствомг> нашимг., — зору , коа ће се скоро потомцмма

нашимк, у блнстатћемг. се и никада кт> западу неклонећемг. се сунцу разбуктати. Мм отворамо данасг. и себи храмг., кои ће насг. не само међусобно едно другомг. душевно приближавати, него кои ће намг. и сг. наиудалћншмг. народима састанке правити , сг> нвинммг. насг. обичаима, сг. ш.шшмЂ художествама , трговиномг. , заиатима, землћд1]Л1е \гћ и скотоводствомгЈ упознати, и на нБиномг. полго изображешн дати узабрати разсаде, кои ће нама , отечеству и потомству богате плодове принети. А да е ово заведеше, „Читалиште Неготинско," кога мм данасг. собранјемг. нашимЂ отворамо, заведен^е дивно, ползи отечества , и намћрешго вмсокогг. Правителвства нашегг. соотвћтствугоће, свћдочи и само то , н!то е НКтова СвћтлостБ ПремилостивмВ Господарг. и Кнлзг. нашг. Александер-в Карађорђевнћч. , у согла«'Јго сг. вмсокославнммг. Совћтомг., НЗВ0Л10 рћшити: „Дау напредакг> све, што на Чнталишта у СрбЈи иде, пошта ништа за преносг. ненаплаћуе." О дивнога < вб1мг> владћтелвима и свбшт. правителЈ .ствама примћра ! О неоцћнимогЂ , после толнки плачевнм вћкова текг. воскресшегг. владћтела и пранителћства , у^редг. стогубм свои брнга и послова, за просн 1.штен1н народно старанн ! — П1та може данасг. србскогг. и езмка и пера достоин1и, прЈнтЈои и чешћји предметљ бмти, него име Александра Карађорђевића, име Нучића и П ет р о н 1 е в и ћ а? Изг> сваке стопе, кого у звагпго своме, са осталпмг. друговима своима и подпорама Правигелвства, буду корачили, ницала 1имг. срећа народва ! И зђ предпр1нт1'н , кое поведу , растла јимг. слава и поносг. рода свогђ! Стазе и путови, коима пођу благо народно тражити, красили се цвћћемг> благонадеждјл , а ш.ина јимг> правлћнјн пшеницомг> добродћтели, лгобве и согласча рађала! —