Подунавка Београд

166

Урра! дакле, нашемЂ Александру првбму! Урра, В у ч и ћ у и Петронјевићу! Урра законодавноит. нашемЋ тћлу, Совћту земалвскомђ ! Урра ПопечителБима нашимљ, кои на своимђ плећима носе тежко бреме владћтелвске и законодавне власти! Урра иремилостивоме цару нашемЂ Нћговоме Величеству Султану Абдулт. Меџиду, нои наи»> е оваквог-ђ Кннза, и оваке нћму снажне подпоре дао ! Урра НКговомћ Величеству Императору Н и к о л а го Првому, кои Кназа и отечество наше крилима вмсокопарногЂ орла свога заклана одв сваке непогоде сполншн-ћ, и знацима вм очаише милости свое освћдочава отеческо нокронителвство овое! Урра браћи нашои у Београду, кои су отворен!емт. Читалишта свогг. први врата отворили новои Србскои музи , новом-н сагозу међусобноп, согласјн и споразумћн *1к> духова , и иримћромг. своимћ показали саотечественицмиа своимђ , како валн на полго народногг. изобрагкенја дћлати! Урра цћломе дучовноме и коеноме реду, и свима осталимЂ званичницмма , нои се ревностно о благу народномЂ пеку! Урра и Теби Преосваштен-ћишш владико , као пресћдателго ; и Теби Г. Началниче Окружнми, као вице-предсћдателго овога заведешл, кои сте примћромЂ вашимђ и у осталимг, нама членовима побудили жарт>, кђ разсаду народногЂ овогђ вртограда! Урра цћломЂ народу СрбскомЂ , когђ се бшт1е и слава починћ разносити по свима краевима свћта ! Урра! урра! Нама пакЂ свмма осталмиа поособт,, и предсћдателвииа нашима совокупно , честитаимо образацЂ оваи и спомеиЂ, кои потомству нашеиЂ оставлнмо! Лћпа е, равна е ова стазица, ко1омђ смо пошли ; неслазимо сђ нћ, ерв насЂ благослови отечества и потомства на краго чекаго. Изђ нашегЂ ће труда и пожертвоважи , као и онм, кои у сагозЂ оваи ступили буду, прогорети нова 1оштђ една луча народногЂ чросвћштен1л. О да лћпогЂ , благослова пуногЂ жреб1н, кое нама у талЂ паде! II колико е красно, толико е и достапаметно за нме и пер ]одЂ времена нашегЂ , а умииато за душу и срце наше. ЧеститамЂ ти дакле , почитаемо собраше, часЂ оваи , и будућноств твоз дћце. ЧеститамЂ ти соглас^е и сагозЂ оваи , кои духове придружава и срца едно другомЂ приб.шжава! — Но сагозЂ, пачели соглас1е ово, нека намЂ буде тврдо, постонно н вћчито тако, да се сћие нћгово и у

потомству нашемЂ разплоди. — Свакш е почетакЂ тежакЂ, али слога и постоина вола све тегобе надачаваго. И у кошницу меће се само неколико пчела на-едан-путЂ, али мало затшмЂ напуни се кошница и пчелама и саћемЂ , само ако е добра матица. М б1 пзкђ добру имамо матицу у предс 1>дателћству нашемЂ , и потому ако насЂ е садЂ мало нчела у кошници <>вои, али ће насЂ мало ио мало све више бмти , ерЂ и друга браћа , увћренЂ сам& , неће остати иза насЂ, само ако међу нама слоге буде. Каква пакЂ разоренЈа и у већимЂ стварма неслога за собомЂ вуче, ммс.шмђ да ми ше нуждно овде наиопинати, ербо знамЂ, да п у вашимЂ срцама јоште звечи, азвечатће, докле годђ трае имена, и дћтета СрбсногЂ, одзмвђ битке Косовске, кот е неслога изгубила, и царство Србско упропастила , силну браћу нашу по свћту разсула, а затекавшу се у отечеству у ланцима робства чрезЂ четири столћтш држала. Напротивв тога пакЂ шта е и малм сила слога кадра учинити , вичу намЂ, и викатће одђ рода вђ родЂ Делиградсни и Мишарски гробови, и сва остала дћла блаагене памети Карађорђа Петровића, кои е са неколициномЂ воивода свои и тако рећи шакомЂ лгодш , противу едне исполннске силе толике побћде одржао , чега е опетЂ све дивне плодове грозна рука неслоге разорила! Зато дакле свагда некЂ намЂ буде , и у овомђ данашнћмЂ , и у свакомЂ другомЂ предпр1атјго , наисвет!а цћлђ и символђ вћре наше, — слога, па ћемо онда све и оно постићи, што се нама и немогућнммЂ чинило. — И потому помолимо се свевмшнћму Творцу , когђ при свакомЂ и наиманћмЂ предирЈнтЈго треба у помоћ*> призмвати, —- да намЂ благослови ово предир1ат1е наше , да усади у срца наша лгобавг, и слогу, а у срцама остале браће наше да воспали жарЂ иодражанја кђ свему , што е добро, и кђ благу се обштемЂ клони ; да намљ обдржи премилогЂ Кннза нашегЂ, сЂ с ПравителБ ствомђ НћговшмЂ , 51ирна, цћла, здрава и весела, како бм и мм и сва браћа наша подђ заштитомђ нбиномђ и отеческомЂ бдителносћу над^ законима земалвскииЂ, у спокоиству и свакомљ безбћд1го , уживали плодове трудова наши домаћи, и способа имали путове, кои кђ обп1тем1> благу воде, тражити и изналазитн тако, да се именомЂ Св. Кннза нашегЂ и Нћговм подпора Србство поносити може, на многа и премнога л ћта. ' ■ .