Подунавка Београд

167

КНЕЗЂ ПАВО БРАНКОВИћЂ И ПАША АЛИБЕГОВНћТ>, СЕРАШћЕРЂ ТУРСКШ, (1480) НА ЖИБЕТСКОМЂ ПОЛШ. (Продуженјв.)

1оште зора Н1в забЉлила, Ни даинца лице помолила, А одт, дана ни спомена нема, Ударише бубнви и свирале, Зазвечаше јзснн таламбаси, Сретоше се до дв4 силне воиске , вдна ТЈрска а др ^га мацарска , ПредБ ономт. е паша одт. Видина, А предт. овомђ Стева одт. Ерделн; Сре гоше се па се ударише, Стои звека бритше сабалл, Стои кр'а б>оин1е копалн, Стои врпск.а обалћнБ1 кона , И нука ран-ћнБ1 шиака; вдни вичу : но моа маико! Други веле: мон милбш бабаико ! Трећш опе *Ћ: ни отацљ нн маико, Но сестриц .0 , нлн заручницо! Али Турци, у бого лукави, Оставише маџарску конБицу , Пола сђ леђа удрише на ове, Друга пола горишт. иа пћшаке. С-ћкоше се летнБ1и данБ до подне, Нит' ко знаде, нит' ко ли познаде: Ол' е меидант. турскш нј ' маџарскји. Кад -б е подне 6 бмо превалило, Тежки рана Стева допануо , Па се н-ћму на ино неморе, Полумртав-е. сђ конн стропошта се. Кадљ то внђе маџар-катан1а, ђе шмт. нема Стеве Батор!н, Ухвати 1и чивутска грозница, Плећа даше а б^жати сташе, Докт. с' окрену тамо и овамо , Ал' Маџарн пол^ очистили. Кадт. су Турци меидантЕ. одржали , Они смеше- паши одђ Видина , Они смеше сов ^тљ и причан-ћ, Но начеше робл-ћ и плнчкаић. Но !и диже старацт, Алибеже, Трипут-в 1и 6 л -ћпо сћтовао , Трипутт. 1ИМЂ в братски говорјо , Да се ману хазне и ђавола, Да се ману шнчке и белан : ,Бре 1олдаши, вбј турске дедје,

Кан-кардаши царско десно крило, Камо паметБ, вбј е неимали, А тако вБ1 ћабе невидели : Крећ'те роблћ, а гоннте марву; Надт. горомЂ се облакт. цодигао, А изт. н4га с!еван> мун-ћ ; Оно н !б облакт. пад -б горицомт., Већ' е оно праша одт, копнта ; Нити оно сЈеваго мун-ћ, Већт. ое оно б.шста оруж!в На убоинимт. Пдвловимт. момцима; Прођ'мо сб миромт. да намт. н!в ст. чнром -б. Докт. се 'вако Турци препнраше, У то с' Паво са горе указа, Ст> краишници са лготи гонаци ; Па извади дурбинт. одт. булгора, Извуче му до два до трн члана , И ухвати равницу Жибетску , Па када в оиомб прнмћрт, Удари се рукомт. по колћну , Нова чоха пуче на колЂну, Прш-ге бурма на десници руци, Бурма прште на двое на тров : „Аваи мени браћо мон драга! Маџари су листомђ изгинули, И са НБИма побратиме Сгево! Но чуите ме браћо мон драга, Нерођена, кано и рођена! Нудер -Б сложно по прћ у напредак-ђ, Да стигнемо нашегт. душмаиина , Да стигнемо и да с' осветимо, бр-в гле еио како већ' измиче, О д-б нашега страха и ужаса." То изрече Паво Бранковићу , То изрече и конн обод^, А за нБиме лготи краишници , Краншници србски соволови ! Суетнгоше турскогт. душмапина Сустигоше подђ гором -б зеленом -б. Трже Павле два мача зелена А дизгине попусти вранБчини, И лапи ш у бјвле зубе, Па гориши са дружтвомт, у Турке. Па да тн е 6Б1ЛО погледати , Како ербске сабл-ћ с!еваго, Како турске главе з!вваго, А кад -б с Паво међ' Турке увуче, Тад' да видиш-б нда одг Турака , Мане л' десно мачемт, зелен1 'ем-Б, О н-б укине седамт, турски глава , Мане л' л4во гоначкомЂ шувакомЂ, О нђ подпуно седмиву одвали,