Подунавка Београд

185

Сђ тога си ве.пигБ у момћ духу, ст. тога, О кралго брегова, Хва.ча нмена Твога До хвале велнкн Блистатће добротвора, И спомент. д-ћла сталант, бмт' ка' што е Црна та Гора, поднои;!е Твое.

НЕШТО ОГОСПОДИЧНОИ ЛЕНОРМАНЂ. (И зђ Хамбуржкн Оригннал1л.) о д Ћ блИСЕН ВуКАИИОВИћА. (Продужен1в.)

Фуше повтори озбилвше свои разговорт, и придода: „Ма како се узимао мои разговорЋ, опетЂ ћете за то морати у затворт, ићи, и по свои прииици у таковомЂ позадуго остати." „Одкуда знате вш то?" гкиво запмта она н^га. „Ето опеттћ иежи треФЂ дечко, таи ће ме пре у слободу поставити, него шго вм ммслите." „ТреФЂ дечант. ће вагкностБ треФа дечка одрзкати," примћти министерв полицје. „Али ево насићдника у вашемЂ зван1к) вожда Ровиго Совари," (као што се иЈ испунило), одговори са наивећимЂ опредћлегпемг. пророчица. 1оштђ већу е олаву Ленормани Наполеоново паденје задобмло; будући е она напредЂ особито воспоетанонле!це Бзрбона предсказала. - Ца р ђ АлександерЂ е нк> посћт!о, и нТ.зинђ старми познаникЂ вождђ одђ Провапса кралв ЛудвикЋ XVIII. достакратно се е служт нћнб1мђ знанћмЂ. Не само владћтелви служили су се помоћу ове чрезвичаине акенске; наимудрји државникЂ нћногЂ времена ТалћрандЂ, и госпон одђ ШтаелЂ предавали су се обштои превари. Бмло е за време конзулата, када е госпоа одђ ШтаелЂ по дугомЂ одсуству изђ Париза повратила се, и предузме многоважну ЛенорианЂ да посћти, о коши ни иоловину ш'е вћровала, што е за нго говорено. У течешго разговора погледи врачарица у карте, по томђ на руку посћтителЂице. „Вм сте, госпо, врло лгобопмтна," проговори она, „на еданЂ коракЂ, кога 10 штђ сутра мислите предузети; али вамЂ

неће наибол*>1*и плодђ принети, почемЂ излазакг неће тако добарЂ бв1ти." ИдућегЂ дана е госпон ШтаелЂ у ауд1енцјш ишла кодђ првогЂ конзула, оваи е познавао нћна захтКванн, но нје бмо склонћнЂ такова одобрити. Госпоа е себи ласкала, да ће снага нћногЂ духа и изредноств нћногЂ говора кодђ Бонапарте предразсуђенћ свако побћдити, кое е онђ противу нћ предузимао. Првши конзулЂ е пр!ими у окружности снинои, и кадЂ 6 иредЂ нћга ступила, у кратко е упмта: „бсте ли представлен^е у театру крадлвиве свраке видили, госпо, кое е у обичаиности да се сада представла?" Зачуђена оваковммЂ предусретанћмЂ застанвала е 1 са одговоромЂ. Каже се да е Бонапарте додао: „Мм ћемо скорммЂ и едну немирну свраку представлћну видити." — Последнћ ово примћчаше возвб 1 сило е забуну ове гос-пе; но првђш е конзулЂ свого ароств ублаЖ10 бмо, и н 16 хотћо мћре далћ претеривати, окрене се и разговарао се е са другима болћ примлћнима, нои су онде присуствовгли.*) Одђ истогђ времена госпон ШтаелЂ опомене се на ЛенорманЂ и на нћзино предсказиванћ, па е нго вишекратно посћштавала. 40. година е обмтавала господнчна ЛенорманЂ на наикраинћмЂ ћошку едне авл^е у сокаку ТурнонЂ ,Ж 5. НадЂ нћзиннмЂ вратима су написане рћчи бмле: „Господична Ленормант. кнЂигопродавателвка " Нћзино опредћлеше као врачарице Н1е нвно смело бмти, зато е избрала себи наименован1е кнБигопродавателБке, на кои е радЂ она и патентЂ имала, итако е могла лгоде кодђ себе виђати, безЂ да бм се Фушеа и нћговн агента стмдила. У кралћвскомЂ календару е п одђ тммђ именомЂ заведена. КадЂ бм се на кући ове пророчице зазвонило, указао бм се еданЂ служителв, кои бм човека у собу одвео, коа се ничимђ небБ1 одликовала. — Нћзинђ кредитЂ или нћно повћренћ е бмло укрћплћно, безЂ да е она требовала каковогЂ ФанатическогЂ у«рашеша. На раФовима видило се 30 — 40. кнБига, кое су се нћногЂ художес-

# ) И ово наддежи знати, да себн НаполеонЂ за нанвећу погр4шку прнпнсуе, вбогг чега е пао, што 6 ову госпого ШтаелЂ увред10. Н&гово прнзнан!в у МемоариМ одт. Св. Хелеие може се читатв.