Подунавка Београд

190

но разд^ћл&н^ћ , трговачко двнжеше , число трговачки вароша, чиело и мћсто мв1тница, чнсло, мћсто и време тргова, па на конацг и означенн о стародревнон, среднБО -времениои , и новои исторји СрбЈе, кон неки налазе сувише кратка, немв1слећи, да наравк и просторт. овога дЉла не допушташе, да ДЈн;а буду. Ништа готово н!б се нзмакло оштроумјш спнсатели ; врт> и оно, што е изостав!о збогт. препона за време неуклоннмБ!, онб е готово све навео у своему предгоио" ру, коимђ наст. обнадеждава за друго дооунителше Р-ћчника своега изданћ. Он-б е , проговорнвшн мало о псторм ц-ћле државе, увид10, да е требало означити и поедина мћста, историчну знатноств имагоћа. Али желитн е, да не буде само побилћжено, гд-ћ '-у се важне битке у стара и нова времена догодиле, но сувише у кое су време, и одт. кога , бмлн сазиданн знатнш градовн, тврдинћ и монастири наши; те да се у мало р-ћчш изложе, ако е то могуће : бур^ политичне, кое су подне. ли, па и вкуст., у коему су построени; ерт. то бв! доста принело, да се изтражуе, а временочт., може 6б1ти , и пронађе правБЈн штилт. србскога зидарства, и да се између овога н грчкога, заедно одавна помћшанб 1, разставителна черта повуче. Свакоме е познато, да старе наше сграде наличе на грчке, али да исте у цЉлости својои имак> и нешто особито, то св-ћдоче сви они, кои 1и виде а имаго зидостроинога знана. ■Л знамт., да то ше тако лако учпннти , како е лако говорнти ; алн списателћ неће жалити труда, да 6 б 1 умножт ц1;ну н-ћгове , и безт. тога, полезне кнвиге: онт. ће тимт. не само нћнт. историчнБ1ц интерест. повБ1сити , но и археологичнБш придодати јои. За нсторичне ововремене бил^жке може му на руци 6 б 1ти ново землвообраз!е Срб1е , на коему су нанзнатше Карађорђеве бнтке означеке; а, у отруцн археологнчнои, начертана св1н> старБ! сграда , кон се сада чине по вбјсокои наредби , и о коима може онб уважити мн&ше овдашнви инџинира. •— Кадт. се небБ1 могле пописати све цћлителне воде, нека се неизоставе баремт. оне, кое су одт. г. Хердера већт. побил-ћженеДо новога изданја бол1; ће се и свп главни друмови, и нбиови наиважнш разгранци , оправити. За свакога путника и трговца бћ1тће много користно, те друмове имати пописане, мћста, крозт. кои пролазе, комотностб нБнову, и главне стац!е. До тада ће и число женскн училншта (нама толико нужн&1, а за кое се тако слабо бринемо) нарасти, и молимо списатели, да 1И незаборави у чланку просп-ћштеши назначити, ерт. сада тамо нестое , ако ш и нема у свои Срб^и, него

само две нвно заведеиа. На концу прим-ћтитћу, да 6б1 врло добра бБ1ла и една отатистична таблица, коа би скупа предт. очи ставлнла сва окруж!и, нбиово пространство , число жителн и училишта , па главне вароши са числомт. свон обвп-атели; ерт. тако, у м-ћсто што 6 б 1 чнтателБ тражго та сва извћст1в тамо овамо по кнбизи , могао 6 б 1 1 и на еданпутт. наћи, и одма увидити, колико е кон страна Срб^е насел-ћна, и код средства за просвћштенћ има. А таблице и за друге предмете бн.ме 6 б 1 врло добре. Надамо се, да ће науколгобиве особе, кое по Србш живе , 6 бгги у помоћи Г. Гавриловићу, и послати му изв 15 ст!н , за кон онт. моли, а коа самт,, прн своему зван!го, неможе набавнти. МеђутпмЂ радуемо се, да е прво землБОписно-статистично дћло кодт. наст. изишло тако добро, и захвалгоемо Г. спиеателго на дару* н на примћру, коимт. е онт. показаосввша чиновницнма. да в свакога дужноств, изучити се у свогои струци што више може, па то свое знанћ и народу приобиттитн, ако е у станго. Матјл Ван1,

П Ђ С Н А. све е всуе. ЛгобавБ, сант. и жнвотт. бдногт. су рода, Сравнгого с' дрвцу Сладкога плода. Сант. теке е лгобавв, А животт. е санљ, Тежен^ коначно Нбпнт . е вазда стаит.. Санови нестаго, Животт. пролази, Осуши се дрвце, ЛгобавБ силази. Зат' лгобавв н дрвце И жнвотћ и сант., Кончаго с' к'о стуже ПустБш сн-ћгт. хладанЋ. а. н,

Учредник -б Милошђ Поповићт.. Издано и печатано у ПравитедСтвенон КнБигопечатнћи у Београду.