Подунавка Београд

193

О СМРТИ И ГРОБУ. (СЂ ГрЧКОГЂ.) 1. Благороднои и храброн души еве су природне ствари красне, па и таи вагкнми последн!>1И часЂ преминћна. 2. Таи е часљ преображенн, разрћшен1н и одлазка кг> боЈкественшмљ духовима. 3. Тћло ти почива у нћдру матере землћ, и на нбои ниче цвћће и зелениште. Оно мало по мало трулећи постае прахом -ћ , и саединава се умилно ст> нћговомЂ природомт.. 4. Претужно срдце са свима бригама и суетнимђ желлма преминуе , а великји и сиободнми духт> одлази нагло отцу свћтлости, ступа у ред-в духова, гди се више нинакова тама, и никакова ноћв ненаходи! 5. Ето! како свашта почива у безкраипости! како тихо пролазе облаци, и како тихо счн сунце! 6. Великш и в1.чнг>1и огацт., нао изворт« непрекидне и неоцћниме лгобави , у среди нби находећи се, задоволава и утћшава све, и иикакавЋ се поредт. нћга гробг. ненаходи. 7. Блажени почивши! Нвимг више ника- , кавт. 6 олћ педосађуе ! И ако ти боренћ недобме истог-в дана конацЂ, ипакЂ време пролази, и часЂ се престанка приближуе! И чимт. заспишт., престае и последнвји болг.! 8. Да, страсти твое добмато чудно конацљ! ј У путу разстанка прима те тишина, а даиа лри- I пеке прима вечернвш уми.пњш часљ. 9. Али неиои сравннвати смртБ правед- ! ногђ са смрћу грћшника. 10. Читао ги више пута о едномг. или ! другомтз, да е мирно сматрао смртћ, и да е мре- ј дао душу спокоино. Па ммслишђ да 6б I и тбј ' сматрао исту ст. таковммљ равнодуш1емЂ , кадЂ ти иапрасно дође? 11. Али у овомђ се свТ^ту шштђ Н1е одкрило. шта е мучило внутреноств човека, премда се сполашноств мирна показмваше. 12. Та е нћгова мирноћа налг.да бмла само последнК д1,иство дра«е неке срећно изпадше , или тупоств старости , и.ш слабоств нека духа, кое се чинаше сматрагоћима као спокоино предава« 1> духа ићдру смрти. 13. КоликО е неизмћрима величественоств блан^енства , толико е слргно средоточЈе осу- ■ ђенн. :

14. Неизмћрима вћчитоств, коа непознае почетакЂ и конацЂ, естБ наивећји и наихрабрш благосло†човеку; а кадЂ оваВ злоупотребллва јкивотђ , онда наивећа клетва. 15. Немои прелазити у друго обмлиште сђ тежкимЂ и горнимЂ грћховима ! 6рЂ е немогуће да получишЂ услађенТ. безсмрт1а! И почемћ си могао да се тога посредствомЂ добродћтелви удостоишЂ , постаешЂ вћчито несрећнммђ збогЂ твои грћхова. 16. Вћчитоств! О, шта е вћчитостБ? кон тако п<»корава, узколебава и устручава човеч1и гордвш умЂ? 17. Човечји духЂ може разсудити свако ограничено течеше и опредћлително време, ма колико бмла она неизброена, али вћчитоств е преко тога више , и преудалћна одђ човеч1егЂ ума ! 18. Она неимагоћи почетка, неможе ни конца имати. Нћна неизмћримостБ неможе ни да се умножи, нити да се раздћли, нити пакЂ да н>и се дода. Оокушаи да што одђ нћ одб1ешЂ, па ћешЂ у пунои мћри познати, да се суетно трудишЂ. 19. Одби одђ нћ мил.поне, додаи 10К толико времена, колико можешЂ себи предстаиити, ипакЂ она остае у цћлости и неумалћна, као што е и пре бмла. Дакле свакш ти е поммсао безполезанЂ и суетанЂ. 20. Поммсли дублћ о нбои , па ћешЂ се збунити, и познатћешЂ, да ти се мозакЂ збунава одђ некогЂ претежкогЂ бремена. 21. ПознатћешЂ едномЂ, да ти ммсао преступа границу, и да е немогуће да упознастворенћ свогђ створителн. Дакле осћћашЂ изђ дублвине, да си се чуствомЂ суете покорјо, осћћашЂ , врлимђ , неописану величественостБ Божества. Знаи дакле, да е човекЂ течен^е времена,' а вћчитостБ Богђ! С т е р I а М Ш ва,

Г Р Ћ Ш Н Б1 И М О Н \ X Ћ. Нек '1И монахЂ, путугоћи по Скиш пустинБИ Египетскои , прочуе, да се тамо еданЂ лћнарЂ налази, кога наиТ .ри посћтитн; кздђ га посћти, запвЈта га лћкарЂ: „Чега си ради овамо дошо нашЂ добрми брате?" Па кое му монахЂ одговори: „Л самв дошо да те пмтамЂ , имашв ли тм