Подунавка Београд

литехиику подпомажући заведецш, кол последнн, као и поиитехпику , родо.побиви чески сталоиници обдржаваго, и у којои се само прве године преко 550. смушателн налазе. ЗатБШЂ мала звКздарна куиа , библјотека университета, природосмовмми кабинетЂ и академ^а живогшсана. Ио примКтити могу , да у свима, (изузнмашћи у унинерситету катедру ческогљ езмка, ко!0 грдно число посћгцава), нћмачкш езшкљ влада на велику жалостћ и иЈтету родоимбаца, кои

су молбу сада кралго поднели, да се бар-в една нћмачка школа у ческу иреобрати. ПрагБ в такође главна точка бечко-чесиогт. гвозденогт. пута, а бћ1тће наскоро и пражко-дрездаискогљ. Художества и радиности напредуго, и одликуго се у гвозденммЂ и платненимЋ произнодима, а нарочито у стаклу , кое се по цћлои Европи разноси.

С М В С Н Ц Е.

Л И Т Е Р А Т У Р А. • ж * Познато ће 6б1ти читате .ИзНма нзт. вовниа, како в у БанатскоК граници ааиаденЂ пенз!оннђ1и фонд'б за изнемогле србске учите.гћ, нкјове удовнце и снрочадт.. Да б" се ово недцко, 1оштт, у зачетку свомт. налазеће се благодћгелно заведен!е колнко толнко оснажило, нам ћрјо е дирекгорт. тамошнкн србскн школа г. 1овант. ПантелнКћ, на користк нћгову. (тога заведен*1и) издатв едну обштеполезну , у домаћу економон11о спадагоћу кнћнгу , названу : „ С т а р Б1 н Кованџ!а," кого в едан-Б отмћнБ1н господннт. по ввшегодишнкмБ нзкуству свом-б сачвнјо. бдно од-б ГЛаВНБ1 занимашн нашн Срба, ееТБ кованлукт.. Но како они ст> тнм "б Јоште несавршено поступаго , показув намљ свакндашвћ нзкуство. С б тога мм ову обивл ћну кнвигу поздравлнмо сђ нанвећом -б добродошлнцом -б, и препоручуемо го свакомБ србскомт. домаћину. И запста ни една добра газдашка кућа нетреба безт. нћ да буде. ПодписанБ1н е умол-ћнт,, да Србе на пренумерацио позове. По тому оит, родо.побиво позБ1ва нарочнто сву гг. обштвнске учнтелћ, а в свакогт. другогт. уодо.побца , да узме на себе трудно дћло скупланн пренумеранта за ово д^ћло, кое иам -б сугубо-обштеполезиу цћ^Б обриче. Цћна му е само гроша чарш. Пренумерафи трае до конца мЉс. Фебруара т. т. Дотле се имаго нмена свјго (п. н.) пренумераита подписаному послатн. Новци се онда полажу , кадт. кнБВге дођу. — Да 6 б 1 чвтателБИ увндили, одт. как Ј ве е важвости и народне ползе та кш.ига, и да 6 бг болго волго иа преиумернранћ добБ1ли, у слћдугоћемт. листу Подунавке саобштитћемо изђ нћ едант. члент. о „труденго." Милошт. Поповићг, Учредвикт. Прав. Новина.

РУКОВЕТЂ. * Арнстократ1н духа едина е природна « државн полезна. Оиа нит' се може позанмити , ннт' поч* лонити, нит' наслћднтн, нит' претворвт«. Она е пра» ва влада Божгомт. мвлосћу и сасвимт. веприкосиовенна законностБ, зашто она не само има право, ио о свлу, све постцже, што !он Прцстои, иишта непостиже, што 1оН непристон. Она неиште промицан-ћ, но само слободу, да свов цћлн докучи. —• * Шта? Имате слободу, па кт. тому гоште фвлософнчиу , а држите робове , и купуете и продаетв лгоде? Да врагт. носн слободу робства; да врагт. иоси. фнлософ 11 о безт. човеколгоб1Л! * Духт. човека еств властв законодателна , н^ћговт, карактерт, взвршителна, н-ћгово срце судевска, па само кадт. ове власти стое у вадлежномт. одвошешго, човек -Б в савршент..

Б А С Н А. МалБш едаит, младт. поточићБ весело е струЈо преко зелене ливаде , и радовао се, како лћпо тече. То види една грдна , неотесана камевпна н ст> м^ста завидлБиво стаче иа цутт. бћдномБ младнћу. II« оваб ударивши на ову опаку грдобу, невратн се натраг -Б, него се тихо на страну сав1е, и продужи путћ своЗ. Каменптми пакостиикт. ше га далћ гонш , и тако с» онаи спасао. Р• С* Т.

КОНКУРРЕНТИ. „М илостивбш господине, уд^лнте ми штогодг, насЂ смо деветоро ситне дћце, а вемамо отца —." „„Вуцн се далћ, орнтине; кадт. се смркне и сам-в просимЋ. (Фл. Бл.) ааа

УчредниКЋ Милошт. Поповић-в. Издаво и печатано у Праввтелствено 0 К тГ# гопсчатвћв у БеоградЈ.