Подунавка Београд

»а плаћа, чипоппици плаћам> ле на главу него па имапћ, СнеиЈтенство е за свош главу одђ давапл даика слободно. ПриходЂ годишн 1з1и износи 900,000. талира. Онммђ се све земалћсие потребе подмируго ; сувишак-Б претекшш одђ прихода уиотреблава се за резервнБ1и фондђ , иои се за немрсдви1)ене случае ч_ува. ГрбЂ Срб1в е штитђ ; имашћЈи црвено полћ и на овоме бћлми крстЂ, кои га на четиристране дћли, на свакон одђ овм разделл има по едно оцило. Полћ е обв!ено порФиромЂ , и нруномђ затвореномЂ одозго покривено. Застава (флагЂ) Срб1е естг, одђ три бое, оризонтално смешћене: одозго црвена , у среди отворено плава, а одоздо бКла; на бои црвенои има на едномЂ крат 4 звћзде, на среднћои плавои грбЂ нарлднБ1И. Права народна осниваш се : 1) на Султанскомђ ХатишериФу , изданомЂ мћсеца РебшлЂ" Ахира 12'45 (Септембра 1829); 2) на ХатишериФу одђ 7. РебголЂ-Еввеин 1246 (3 Августа 1830.); 3.) на ХатишериФу одђ мћсеца Реџепа 1249 1. (Новембра 1833); 4.; на Ферману за ФлагЂ и грбЂ Србс!пи одђ мћсеца Шабана 1254 (1833); 5) на ХатишернФу одђ половиие Шевала 1254 (Децембра 1838), садржавагоћемЂ у себи вБпиепоиеаутБ1и УставЂ; 6) на Ферману установлпгоћемЂ наивећш у Србп1 СудЂ одђ мћсеца Шевала 1261 (5 Октобра 1845]; 7) на Ферману опредћлкноћемЂ одношенјл ђумручна између Србје, осталм провипц|а царства ОтоманскогЂ, и страинм дра;ава одђ 1 Зилхихде 1261 (20 Новембра 1845). За обдра;ан1. у цћлости права, народу Србскомђ дарованм, емствуе дворЂ Рускш, коме то припада но точкн 8. Трактата БукурештскогЂ, заклгочеиогЂ у Септембру 1812 године , по точки петои конвенц1в АкГ.рманске, заклгочене 25 Септембра 1826.; и акта СепаратногЂ, кђ истои конвенцш придоданогЂ, и по точки 6. Трактата Адр1анопол1.скогЂ, заклгоченогЂ 2. Септембра 1829. Воена сила састои се изђ регуларне гарнизоне воиске, кон се за одра;р.и I. изнутрашнћгЂ поредка држи. У случаго пакЂ нун;де и потребе свакји е СрбинЂ воиникђ , и дуа ;апЂ е собственммЂ оруиг^емЂ и о своти рани воевгти; само му Нравителство барутЂ и олово дае. (Продужешв сл&дув.)

3 Л А Т II БГИ П Р А Г Ђ. (КонаЦЂ.) Наи главнЈл, черта значал Прага еств велико мноЈкество црквЈи и торпћва, заведен.и свеш. тенства, рои матица бм.ш су Езуити, одђ кои и данасЂ една улица име иоси, кои су врло многа велика и красна зданјн подигли и мнрга зиведет 1пл свештенсгва осповали, но одђ цара 1осиФа нзђ Ческе прогнаги, а већа чагтв нђ човјј добара разрушена и разиродана. Између свјго одликуго се: на брегу у царскомЂ двору у грчкоготическомЂ вкусу одђ Карла IV*. подигнута, но 10 штђ недовршена црква св. Вита (садЂ митрополитанска) врло лћпа и готово , што се сиоллшности тиче, л ћпша одђ св . СтеФана у Бечу, само што е низка, кого премноги , на подобјго шилвкова, каменм, художествено израђени торићви украшаваго. У нвои се, поредЂ многи знатности , налазе гробнице многи чески кплзева и епископа, и гробпнца ЧескогЂ Патрона 1ована Непомука, у сребрнммЂ одђ 4 сребрна анђела дра;аномЂ ковчегу, а на своду све круие, кое Аустрш припадлеше, измалане, а у едномЂ краго исте капела св. Вепцеслава, у ко10и се нћгова гробница налази, и кое су зндови са ческимЂ драгимЂ каменћмЂ облеплћни. Затммђ црква св. Николе на малои страни одђ 6зуита подигнута, као и друга иа врху Храдшина, кое су зидови са краенммЂ црвенммЂ углађенммЂ марморомЂ облепл 1>ни , а стубови олтара одђ истогђ худон;ествено изрезани, одт, кои последни и едну знатиу библ1отеку притлн;ава. Такође у старои вароши црква ТаинЂ, знатна з 6 огђ тога , што се у нђои кипови славннски апостола Кирилла и Мегод1н налазе, кое еданЂ ЧехЂ прошле године у Риму одђ 61. логђ мармора врло красно израд!о. Оба су еданЂ до другогђ , одђ кои КнрилЂ таблу, на гмјон поредЂ многи изображешн и слова „ А — V" стое, као зиакЂ изнађена буквнца , а Методји киЂигу са надписомЂ: „Свнтап Божјл служба," кирилскимђ словима, дра;и. Између учебпм запедегпн знатна су: заведе!пе Марје Терез^е у царскомв двору зад1;воике, заведен]е енглески франлги у малои страни, ФилосоФическж и теологическш ФакултетЂ поредЂ више гимпазје у негдашпћмЂ колепуму 6зуита, универзитетЂ у здаи!го Каролипумв , одђ нћговогЂ основателл Карла IV*. тако звапомЂ, конзерватор1умЂ, трговачке школе и више по-