Подунавка Београд

елавлнскимЂ езикомЂ писане. Знамо, да е оваи азикЂ у славинску цркву увео светвш апостолЂ Славана, КирииЂ; а.ш одакие га е узео, е ии га онакога нашо, и.ш га е преиначт штогодђ, или изђ више блингнБП нар'1>ч;л см1.ск>, то е оно, што незнамо, што по вКроитности нећемо никада до очитости сазнати, и што у нашЂпредметЂ или мало или ни ма .10 не улази. Доста намЂ е у тому прлзрћшо придршавати се мнћН1н едпога одђ наидублЂи нзпмтателн стародревности славннсне, кои е наклоп|. иђ ммслити , да « езикЂ црквенми 6б10 старми езииЂ бугарскш. Када е велико свћта колебанћ, проузрочеио иреселаванћмЂ славннски и инм сћвернм племена, поутишало се; када престакоћи тћлесна дћлователБНОстЂ , умна зачне покретати се , и кнБИЈкество, оваи народа духЂ, изђ развалииа старога изображенл дизати главу , првии србски писателви не хтћдоше икаквимЂ другимЂ славлнекимЂ поднар1 .ч1емЂ писати , окромЂ чисто србскимЂ. Такова мисо бм зачета и у дћло преведена у Дубровчику, а оданле пређе у осталу ДалмафК) , па у ДалмафК) континенталну или Ерцеговину, па у Босну, и преобвлада еднимђ дћломЂ србства. Али у време, када е таи дћлЂ тако оснивао чисто србско киБижество, дћлЂ друг1и не хтћде ово одђ црквености оддћлити , него обадвое свеже свезомЂ езика старославанскога. Шго се тнче првм, прнмћтити треба, да е нбиовђ езикЂ бмо едностручанЂ, какогодЂ и цривеннми, езшкЂ чис -го пуч1ии, савршено имаЈОћш србско образје у граматикалнимђ Формама. Истина да е бмло разлике у пи-

дв оен 1 !} одо бра в аго." Може н право имати г. УчредникЂу ано га и онђ самт» одобрава, ето већт» нису сен ? н онт> е своега новинарскога колегу нешто заштитш. Али шта п &вак) о тому уобште хрватски, кранБски, славонски, србски и далматински кнБижевни дгоди , то да е слушао своимђ ушииа, или да е за то разпБ ^тао г. УчредникЂ, као што самв а, онђ безЂ сумн& не 6бј бв!0 подврго ону опазку моимђ р-ћчима, н тражш, ако не порушити, а оно ослабити едно доказателБСтво каратеристично моега разложена , кое е на обштености гогославлнскога мн&нја основано. И ова обштественостБ имати ће безЂ сумн^, као и свака друга , по кое нзу8еће у кнћижевному кругу еднога народа, кои брон около дванаестЂ 1иилтна| али та изузећа капл"ћ су , губеће се у мору. Иначе, валл да е г. Учр. врло хнтно оиан уломакЂ прочитао, те ни ц^лу н&гову мисо нје схват'10. Н самв р ^зсмотрш поступакЂ г. Штура са две стране; са чисто народне, и чисто кнБижевне ; сђ оне реко самв, да 6 шкоданЂ, и инко, ни сакЂ г. Учр. неће узетн на себе то доказатН, да е одобрена достсино раздвоен"ћ н разлрен^ двојо племена| коа су одђ

сато неки рћч!и (и тада се писало м ћ с т о и м и с т о) , али те рћчи тако е исто н простми народЂ изговирао, слћдователг,но то гпе ии мало комплицирало основпостђ езика. ни мало шкодило карактеристики нћгове иучности (популаритета) и вдиности. —■ Ето дакле на полго кнБижества србскога два езика, свакп*! одђ кои у себи е едностручанЂ: то су два единства , едно другому противо положена. бданЂ ези >!ђ носи стћгЂ народности, друпи стћгЂ црквености; или бо.гћ, еданЂ се затвара изклгочителвно у кругЂ србства, другји се разширива на полго свеславанства , ерт, онђ царствуе у црсви св1*го славииа, безЂ разлике вћре ; кодђ Чеха, кодђ Мораваца , кодђ Бугара , кодђ Хрвата и кодђ Срба; међу коима и сада 1оштђ на иекимЂ странама браћа римскога вћроисповћдаиа употребливаго едииствено старославапскш езикЂ у слуЈКби 6 ојк 10 и . Ето дакле одма изђ почетка у кнбиЈкевности нашои два елемента : елементБ све србскји, и елементЂ свеславинскји. Мм означавамо оемотрпвости читателн ово прво езикоисторнчно станћ наше кнБижевности , ерЂ ћемо само по нћму моћи разумћти , и лсно себи изто .МЈОвати садашнћ колебанћ наше у смотренго езика кнБнжевиога. |.. (Продужен1в сл&дув.) К II ЗЖЕСТВ0 С Р Б I И. (ПродЈжен'1в.) Причодн Срб1е саставлћпи су изђ 22 нзвора; наиглавши е порезЂ, кои свака ОЈкенћна гла-

много в&кооа у паитешпБои сдози живили ; сматрагоћи папт. реченБШ поступакт. са стране кнвижевне, у одношенго н&говому на свсславпнску взнконсторичиостт., * самв га, у тои саиосталности, увидш за добра. И вдна н друга мол мнсо бв! псно изложена; на што дакле при)Лтба Учрединкова ? § Б. # ) Упућуоло г. писатела , да д о б р о разсмотри то прпм^чашв наше у Чис. 3. Подунавкс, а нарочито што в тамо речено ,,има |'и, контокао нужду, н то временну," сматраго. Жалостна слЉдства напраснога поступанв покаузв намт. данасЂ хрватска. И да се тамо полако, мало-по мало, приступало кђ данашн^му слогу и вЗБ1ку, како иароДЂ небБ1 6 б 10 нн осћт^о ту велику реФорму: зарЂ 6 б 1 се родило тако огорчен15 и толика опозиц'ш, зарЂ бв! се браћа на два непрјателБска табора разд-ћлнла, нзђ кои сада вдни иа друге нападан)? — Мудро, и то башЂ ст. полн'1нчне страие, чнни г. ШтурЂ. ако се само привремеио тако владао и по садапнАмЂ правцу Чеснма лрпблнжавао буде. Треба добро поававатп обсголтелства , па онда одсудно изрнцати. У.