Подунавка Београд

26

на?штасупроизвела?.... Странка корћнности морала се дати, по пропису своему, на изтраживанК и опрвд^лКнК граиатиналнм правила: то е она и предузела, и у тому призрешо има велику заслугу у кнћиаЈевности. Г. Светићг> особито и г. МилаковиТ )ђ у Црнои Гори учинили су танкоумнм изпмтиванл граматикалнм , у коимђ е наука езика кодђ насљ много успКла. Дли, чинећи свод изитЈа, види ее да лгодима ове странке оскудћва доволг.на танчина г-зикословнога умствованн, а особито знанћ други нарКЧ1Н славлиски , кое е 1'асвимг> потребно усиКху нвиове системе. Изђ тога морало пшг> се догодити, да не остану строго при своему начел) у апликацш нћговои , него да врло често унотребллваго рћчи оиако , како ш народт> изговара, прем-Б да ш е оваи у корћну поквар1о. Начело корћности тежко е да се приведе у дћло: оно захтћва много помнћ и труда , и оно ће пашЂ садашнћш простонароднћЈИ езикг. доста далеко одвести. —• У штилу пакт., будући да међу лгодима ове партав многи су вкштиезицима страннммЂ, тако упливљ истм дае се осћтити, кодђ некога више, а кодђ некога манћ, како кои одђ Н1>и горе или болћ познае свои езикђ. МеђутимЂ свагпи е тога мнћнјн , да треба по чистому србскому слогу писати; али противници пребацуго 1 Имђ , да таи чистми слогђ они се врло слабо труде учити, и да у самои граматици многе старославанске Форме чистосрбскима предпос-1'авлнн). Г. ВукЂ учишо е строгу апликацмо своега иачела; онђ се Н1е никада оддћлк) у писанго одђ благоглас1н , одђ изговаранн простога народа. То нћгово начело довело га е више пута у самћ. Шта дакле хоће г. редакторт.? Свимђ тимт> п мнслимђ , да су Словаци могли получити свого цЈзлћ: „нзображенЉ простога народа," безт. да развнну свезу, кол хи в савдинавала са Чесима ; они су могли простоиародне кнћиге писатн на простонародному нар!ч'по ; а у вмшон класи одржати ческхн р.змкђ , коимт. се служе Јошгт> и сада два наивећа писатела словачка. — Чудимт> се пакт>, и чудитће се сви Хрвати, да г. нашт> УчредникЋ ммсли , да е распра хрватско-мађнрска.вдна разпра езикословна! да, врт> мађаромани вичу: „хоћемо наше хрватско нар^чје," онт> не увнђа, да в та вика само едпа маска,-ј-) коа покрива дубоке политичне узроке, кои када бм до краа прокопсалн, утаманили би народноств славинску у Хрватскои. ДаКле м1>1 опетЂ опомин.Нио г. редактора, да пснучерту повуче између кивижевнога и политичнога живота однога народа. Б. •ј-) 6 стб , ова е вика узета сада за „маску," ал' шта 1ои првоначалнћ1и поводђ дало? — И опетЂ велимо : „Треба обстоателства добро поанавати, па онда одсудно изрицати!" — у.

сметнго, у неизвћсноста, кого ни самЂ ие таи, и дало му е очито видити , колико , да рекнемЂ овако, граматика пучка (простонародна) нестлана е и недослћдна : свимђ тимђ онђ се тврдо придржао исте : онђ се поштед1*о одђ св1Н) рћч!и , кое се не чуго у простомЂ народу, и простми иучкји штилг. наблгодавао е. Тимђ, осимђ граматикалнм недостатака, морао е узети и друге погрКшке пучкога говора, као што су многе турске рКчи. Г. КузманићЂ ше већЂ тако строго терао анлициран !> начела Вуковм; кодђ нћга се често нримћчава една Форма старославннске граматике ; кодђ нћга многе рћчи , кое бм г. ВукЂ за ц!>ло одбац!о. Између нћи двоице и та е раз.шка , што е г. ВуКЂ одабрао за писан !'> херцеговачко поднарћч1е, кое е, ма што се говорило, наКблагозвучнје, наигрбскје одђ свјго србски ; а г. КузманићЂ одабрао е поднарћч ^е, кое наинеугодте звони. При свему тому необзирз ћи се на недоолћдности граматикалне ни корћиословне, но на са»п. штилђ гледагоћи, сила е признати, да гг. ВукЂ и КззманићЂ врло чисто пишу елавлно-ербскш, и мало чш слогђ нема тако гернанизмуса и ита.панизмуса као ш>иовми. Ево дакле какве се нама показуго ове две странке: којои иде првенство ? Судећп по дћиствовашо нвиовому нздђ кнБижевиммЂ езикомЂ, мислимђ да мм имамо еднако захвалити и еднои и Другои: прва насг> е ставила на друмЂ логичнога, аснога непромћннога опредћлћпл граматике, и правца етимологичнога, а друга упутила насг. е кђ посрбнванго онм рћчји, кое су до сада старославлнсчии образв имале, и кђ чистоти славнно - србскога штила. бдна дакле комплетирала е, попунила е друг^; а изђ обадве трећа се странкг породила; странка, кон има слабоетв, неодлу чностб, иевћ нтину дћтинства , и кол се балапсира између две иређашнћ, Лгоди ове странке имшо се зватн пуриете по нбиовои тежнви, кол е та: строга стимологичностб, славннствеиостб ко|> 1>ности у рћчима, али србственостЂ граматикалнога образована, и штила , и изгоннванћ СЛП10 страшњ1 рћчји. По овому се види, да су оии и одђ едне и одђ друге странке узели оно, што е управо добро. ПравацЂ е дакле честитЂ; али ше чес.тито у дћло сгавћнЂ. Кодђ насЂ премЂ да многи бесћде о етимолопи, мало го тко учи, а нитко онако прилћжно и неуморимо , како бм требало, на да начело корћности буде до крал извршено. То се за-сада небм ни могло , моаЈе бмти, када бм и имали еднога управо великога Филолога; ерЂ као што