Подунавка Београд

самБ и пре реко, строго аплициранЋ етимологиннога начеиа далеко ће одвести нашт> езикЂ ? н тако ће га иреиначити, да бш многи могли одђ истога начела одстунити, када се оно небм мало по мало и непримктно у дКло приводило. Пуристе дали су се такође, врло напрасно изтеривати све странне рћчи, а мћсто нби ковати нове; али неимагоћи довол&нога за таи посо знана, кук> многе рћчи зло , противу чега свимљ правомђ виче се , при свему томе , како се мм дргкимо наивеће непристранности при овимђ из» пмтиваннма, тако рећићемо, да смо далеко од-б онб 1, кои осуђуго за зло и анагсмизиран) нростно све, што пуристе ново скуЈО. Ако ови имаго наказнш рћчЈи, имаго и таковм, кое се могу прекраспимБ назвати. Иначе то бм 6 б 1 ио сасвимљ неразумно захтћвати, да ова партан млада, неика, при самому рођенго своему покаже умоиравилностб и вГ.штину одраслости , те све, што уради, да буде савршено. Ти лаки савршенственици, кои то захтћваго, зашто они недогераго^ зашто у оволико времена нису дотерали до савршенства езикљ? Дакле пустнмо ове лгоде , да доволбно знана до 6 био , ерљ сво нуждно 1 имђ знанћ они немогу одљ нигдћ поцрпити, него мораго га своимђ трудомт>, своимб изтрагкиванама добити; даи.ио јимљ времена, промотриио, какавг> ће и кои успћхЂ учинити , па тада изрезцимо о НБНма пресуду: ова иначе бмтће крива, и време ће го пре или после изобличити. Па ако ови лгоди и небБ1 успћвали онако , како бн желити 6б1ло , успћватће болћ другш и т| ре!ни нараштаи; али тенша е нвиова иравилна , добра , изврстна, а то е што нанвише у почетку треба. (Продужеше сл&дјв.) КНЛЖБСТВО СРБ1П. (Продужен'16.) При деоби Римске дра^аве између сћтова Теодосчн великогЂ 379. после Христа, дође Ме31н, данашнн Срб1н, нодђ источно царство , ное е смнђ старји речеиогв и.ммератора, Аркадје , у наслћдје добмо. Землн ова , докђ е нодђ Римланима бшла, имала е многе вароши и градове, путове правлћне, као што и сада иоказ^го постоеће 1оштЂ развалине ; иаииозпатја су мћста бмла: СиигидииумЂ и ТауринумЂ , нрвми е 6 бш на ушћу Саве у ДунавЂ, а другш мало више на Сави; ВиминацјумЂ — Рамљ •— гди е сћдјо преФектЂ, }'нрав.1нгоћш Флотнлу дунавску. Рнмлнни су се брипули, да науке, трговина, занати и землБОдћлЈе наиредуе. И народи подђ нБима

■швлада-

гкивећи имали су прилику, да одђ телн доста науче. МеђутимЂ иароди варварски почну непре^' кидчо нанадати на Мезпо; истина да су се гарнизони римски трудили, да одбЈго варваре баремЂ одђ поглавитм мћета, кое јимђ е кеко време и за рукомЂ ншло; ал' кадЂ Атила, хуисши царЂ, 435. г. после Христа навали и станр вароши, села и куће налити , разоравати и народЂ посве изтреблнвати : опусти се Срб1а сасвимђ . Кажу да Атцла нје допустјо , да лгоди и међу развалинама !киве. Ово жалостно станћ престане 453. г. после Хриета. Народч покорени се ослободе. Између овм 6б 1. ш су Гепиди, коима е Атила Сингидинумт. и око овога краеве као државицу, данакЂ плаћагоћу , устушо 6 бн ) , и Сармати, кои гу бм.ш исту варошБ одђ Гепида отели. ТеодорикЂ, крал& источим Гота, отме одђ Сармата г. 473. пре Христа данашиго Срб^го. Онђ е бмо основателв готскогђ царства и бринуо се за благостанћ землћ. (Конацт. сл&д)в.)

0 Т Р У Т Е Н Ш. (Конацг.) Нћни су роеви лћпши и већи, ерт> за толико више пчела има, ненЈели она, кол Н1е трућена, и нКни роеви болћ и брже раде , и оно меда, што нрипесу, за себе задрше, и тако а«о и буде оскудно време, онетЂ се могу одржати, ако бм 1И човекЂ у пролеће цеп»то и приранити морао. И такове маторке , ајко и хрђава есенБ за нби буде, увћкЂ као добри џреседи остаго. То све узмимо у разгуђенћ, пакЂ ћемо за право и полезно наћн, да се кошпБице трутити мораго. Одважиио се дакле кошнБице трутити! Чимђ у пролеће нчеле ново саће почну водитн, треба свакш данЂ трутити, т. е. саће трунташки чаурнца одрезивати. Л кажемЂ свагаи данЂ, а у добро доба свако готро и вече , а ие, као што едне кованџје обичаи имаго , одђ четвртка до чтвертка таи посао мредузи .мати, и тако све , што су сироте пчелице за цћлЈ седмицу урадиле покварити и упронастити- Сђ пролећа треба свакш данЂ , а доцгне ређе трутити, и то у готру, да се небм пчела касше, кадЂ већЂ полети, <>,| ђ раднћ задржавала. И нје нужно сваку и увћиЂ, особпто слабу кошнБицу подкађивати, ерБ сђ пролећа и так .о нема много марве, пакЂ добарЂ кованџја знатће, гди што иосла има , нзкђ ће у такоку кошнбицу чешће завиривати, и што трунташка саћа опази и прстомђ одкинути , докђ непочну кчеле сасвнмЂ добро саће водити. Почне л' накЂ кол на комљ сату сђ кран пчелске, а средомЂ трунташке чаурице правити, то јииђ нетреба мира дати, него готро вече одкидати, она ће пчелоке чаурнце све далћ раднти, и тако добарЂ сатЂ широмЂ извести. Но кадЂ се трути , треба до пчелска