Подунавка Београд

Премда е вештество безЂ духа нћга ојкивотворавагоћегЂ, мртво , разтргаио и коначномт > разрушешо подлолЈно ,— и по томе сђ безсмрт 1њ1мђ, ЈкииотворнммЂ духомЂ ни сђ кое стране успоредити се немолге : то опетЂ, будући е пре мудрош саздателћ , кои е целу нама познату при роду безконачномЂ различносћу свои' створена унрас10 —• свое земалвско умно створен i. у овомђ чувственомЂ свету произвести благовол1о , — то опетљ , велимЂ , истина просвета неможе ни манћ важ1То , но на свакјК начпиЂ праву са ставку частг. човеиа пренебрегнуту оставити . и само безсловесно јкивотпо, кога су цћли јкивота врло ограничене , сасвимЂ е несравнћно у своме бмћу напредш ' е , а и нама саммма за са мми погледЂ прјатнЈв се поввлгое , кадв е благо наклоносћу природе све свое тћлбсне части до определћногЂ му степена савршеиства развило и изобразило , Колико пакт > и сама умна д^птелносто човека неразвићемЂ тћлеснм ' способ ност1и и сила , колико слабосћу тћлесноп , орга низма сметена , ограничена и угнћтена бмти мо же , свак1и се изђ дневногЂ честонратнога иску ства уверити мОЈке , ако и небм на то погледа ти ' тео , да само сђ теломЂ сашженми духђ целогЂ човека , и само у здравомЂ телу здрава душа савршеногЂ човека сачиинва . Д> хђ човеческш само посредствомЂ тела , као нун « д нога оруд1а свое дћателноети , моЈке са сполаш нбимђ светомЂ у саобраћанћ доћи и тако сво [0 личну дћиственостБ према овоме полнлБивати, Што дакле савршен1е ово оруд1е саобштавана бмва , то са тимђ човекЂ не само точнЈа упе чаглћиа одђ сполашнћгЂ света прјима , него јоштђ кђ томе у станћ поставла се, да сђ нљи ме овладати и нћга на свога Јиивота цћли згод нје употребити моЈке . Каква и одђ како вели ке ваашости у безконачно различнмма Јкивота отношен1ама поавити се може полза надлеж нммђ упраЈКнаван1 >мЂ изоштреногЂ ока или ува , на какву лн свого собствену и другш лгоди не накнадиму помоћв врло често послужити могу упраЈкнаванћмЂ укреплћне мишице и за поду јк Ш нагл1и потр ^ђ навикнуте ноге , кои ' обои ' а нарочито првм ' цћли сходно гимнастичество оача' ваић целоме тћлу поредт ^ болћ виткосги тврђу ст?»лност1ј , поредЂ лагане окретности мушку крепостћ, поредЂ неисказане отуда за јкивотђ и цћли ума проистичуће користи, човеку и неко сполашнћ одличје и достоииство давати мора. Но каошто е просвете правми кругЂ дћиствоваин и управЂ безусловими ишвалв умност&;

иТкао што живми и дћиствугоћш духђ надЂ мрт* вммђ и тромммЂ тћломЂ нј јкдно лрвенство имати мора: тако у толико и сиажнЈн и обпатн1е небесне ове кћери утицаић на изобранЈенћ душе, ове несравнћно благороднје човека части, и пра' вми духовнми човека јкивотђ имати мора. Художествеио у( троена надЂ грубомЂ вештественосћу узввипена природа човека непотреса се само прЈитиммЂ или непр!нтнммЂ осећаинма , кол се на улшванћ тКлесно или овога сметанК и узиемирг.ванћ односе; она се по своме духовномЂ свпДству и самммЂ чисто духовнммђ , она сн самомЂ представомЂ узбудити и и овогђ узбуђенл носредствомЂ чувства свегтна пс>стати може До каквогЂ одушевленн немоЈке до!ш основзномђ иадеЈкдомЂ скорогЂ развмтка свога прсдрагогЂ отечества питагоћји се родо.иобацЂ; сћ каквммЂ обаавагоћимт! задоволбствомђ ун.ива тренутакЂ облагорођенми вкусЂ имагоћји сматралаЦЂ величественм' и краснм' производа природе и худоЈкества; каква ли блажеиа радостг. облива душу гоиачкогЂ добродћтелБи ревнителд, кадЂ правду, кадЂ добродћтелв своимђ поЈкертвователнммЂ садћиствомЂ надЂ силномђ пакленомтз злобомЂ увиди трјумФирагоћу ; какавЂ ли напротивЂ стра', какви ли отровни угризи раздиру утробу подлога јоште природу човеческу у нечемЂ задржавшега зликовца или на какво зло спремагоћегЂ се заблуђеника? — Но будући да ови потреси духовногђ Јкивота —- кои надлежно изображени и управлћни како ко узвмшенго човеческога личногђ доетоинства , тако и за ашвота нћговогЂ ц!.ли свого благодћтелну приносе частв, — будући, велимЂ , кадЂ се потреси они или у превеликои лчини као претерапа чувствителностг., или у рлабопримћтнои, као иечувствителностг,, поавс, одђ части разорително на целми душевпми и тћлеснвЈи оргапизамЂ човека подћиствовати, одђ частп човечесно достоипство поробити «огу: то у овомђ погледу праве просвете и истипитогђ изобраЈкегпл оз 6 илбнбги задатакЂ бмти мора ову моћЂ пашу душевпу по свима гранама одђ части побуднти и ончати, одђ части развнти и изобразнти, одђ части управи разума подчипити. (Продужен!н сл&дуе.) о езБЈКУ глАванскому.*) (Продужев1е.) Али хвала првога о тому покушепа остав спагда неумрлому пћснику, кои е прве такође # ) Г. Учрерникт. каже, да ииа шестт. коекакпи правописа, коима се 10 штђ и данас -б служе разни гогославпнски писателви, латинскнмЂ словима пншући, анесамо два, као што в бмло одт> мене наведено. Н нмамт. ту погр&шку, да лако невЗзруемт., чега радн иолимћ г. Учредника да