Подунавка Београд

и родолгобш »скре у србска Срдца метнуо: Мушицкому. Позната е она пћсма, кого е онт> најписао азбукомљ изљ кирилски и латински писмеиа сачинЈјцом-ћ. За онО вреие, у кое обшта преразсуд^а Морала су посгавлати много веће препоне него сада преиначенлма и новостима, оваи коракЂ бм одђ велике смћлости, и само Мушицковни велик1и и крКшли дух -Ђ мого га е, пр< зирагоћи мнТзше низки умова, предузети. Исто се има ммслити у смотренго езика о Доситего; и особнтога е примћчанн досгоино, да ова два отца ноие србске кнБИжевности покушали су, првми дати свему србству у обште еданЋ истми правописЋ, а другји еданљ самЂ кнвижевНБШ еЗБПЈЂ. Ево смо ступпли ктј коицу првога пмтанн, кое смо у овому чланку предузели: видилисмо да се пол&ск1и , ческ1и и словачкш езикЂ налази у другому першду свое историчне бћ^тности; да езикЂ руск1и иалазивши се прје у тому истому пер1 'оду, сада се повуко еданЂ коракЂ нане одрекие нзлснити ми што сл&ди : I. кои су ти правописи, и у чем\' се међу собомЂ разликуго ? II. да ли се исти употреблдваго у кнБижевнимЂ взицнма, о коима, као што свакт. зна, МБ1 едииствено у нашему чланку говоримо? III. да нменув не више, иего Два , и то слабо одлична писатели, кои се свакога одт> ти правописа придргкаваго; ерт. г. УчредникЂ разум^зва, да еданЂ иравопист. са ниеднммЂ, или само са еднммЂ и то незнатншмЂ, сл!;довател !)МЂ, неможе нмати никакву историчну нажностБ у кнвижеству, да смо га мв! морали броити међу друге, кои имаго послЉдователа на стотине, или су у обштему мн&иш важни, као што в правописЂ Вуковкк - !; IV*. да изложи коа су д!зла, и гд^ су иста печатана тнмђ разнимђ правописима, н да су печатааа у овон, нли прошлои годнни; али не дал1), ерЂ у тому смотренго свава година доноси намЂ велики пром%на? — Ако то све али безЂ изитјп г. УчредникЂ узможе доказати, л 1>у се самЂ без к икаква затезанл предати за побћђена, и благодаритћу му, што ме е изв1зст10 о однои истнни, коа ми в бћ!ла непозната ; ерЂ прн истини мое свовлгоб1н ћути. — -[■) Не одговарамЂ на друге две прим &тбе; една бо е само пецава за г. Павловића, прама коему ув]зрилисмо се «ише пута изђ нашн новина, да нашЂ г З чредпикЂ н!е наноол!) разположеиЂ; а друга несадржава ни :акво опроврженћ, но само едну сумнго, коа намЂ се не види много умјзстна, а да ираво квжемо ни много оштроз»мна. Б, •}•) На ова мало диктаторска пв1така УчредникЂ нит' ииа вол"ћ нит' времена одговарати. онђ оставла ^другима, кои се одђ постанка свога сђ нашомЂ литературомт. занимаш, да н-ћгово наводем^ потврде и докажу, да лн е онаи човект» у станш историческш развитакЂ езБ1ка нашега опред &ллвати, кои е гоче истбш езБшт, учпти почео, а до данасЂ за нашу литературу ништа ни знао н!в ? МеђутимЂ неможе пропустити, да г. пв !тача опетв, по своме начину, неупути, да разсмотри: коимђ се правописомђ п«шу и уче кнвиге у школама римокатолич-

трагЂ; а езици гогославански да са послћднћга пертда кђ среднћму ступаго, и да е свима, ако и далеко и јоштђ не лсно, али опетЂ природомтз и околностима опредЈнлћно средоточје, на р1>ч1е србско. О овому нарћчјго изложили смо не иаиболћ, него како смо болћумћли, неке историчне и разсудне черте, описугоћи три главна мнћгпн, мећу коима се нашЂ кнђижевнђш езб1кђ колеба , и изложивши наииећимЂ неприсграстЈемЂ , али и безЂ икаква затезани , оно, што о ивима МБ1слимо, што намЂ се у нх>има добро што ли несаврп1ено види. Тезкко да ће се кому ове мбк -ли допасти; ерЂ свагпи човекЂ хтћо 6 б 1 да се само добро о нћму каже, а оно , што добро Н1е, да се прећути; али мбг опетЂ хтћли смо казаги чисту истину, то еств, онаку, какву е нашимЂ очима опазуеио , и таку смо го казали. У кнБнжеству нема бм ги ласканн, нема 6 бгти нр1атела ни непрјдтелл, и малоуманЂ е свакји списателћ , кои изт> мрзости , изђ приврженостн прнватне, или изђ страха говорн оно, о кимђ по Славонш? коимђ се правописомЂ пише Деница Загребечка? кои в то правописЂ, за кои су се ономадне ставови (Ие ©Јанћг) у загребачкои вармеђи отимали ? кои в то правописЋ, конмђ већа частк словенрки (краннски н штаврскн) списатели, изузимагоћи Кметјиске Новице, пише? кои е то правописЂ, конмђ се служи Зора Далматинска? кои е то правописЂ, кои Дубровчани и данасЂ употреблаваго? кои в и таи тако названвш органичшн правописђ ? па и у овоме кон в то, што налаже, да се пише кагу, кон — кегу, кои — кгу? кои в то правопнсЂ, основанми г. Руковиномћ? кон в нанпосле и онаи правописђ, коимђ се ИСТБ1Н г. ПК1таЧЂ до гоче, кадЂ е у Срб!го дошао, служ1оа и данасгпо већои части служи? 6стб , встћ! Има 1н н више, а не само шестЂ, како в УчредникЂ примМо, и кадЂ бм далЉ изтернвали, можда бм и кое туце изишло! Но иетреба да се човскђ тако лко жести, квдђ му ткогодђ прнм1зти , да нема право ! Ароганц^и нигд^з, а нанмаи^з у литератури м1зста нема. У осталомЂ врло ће намЂ жао бк1тн, ако се изђ ове невине ствари породи каива мрзостћ или непрш I елћство, коимђ и г. Б. у своима одговорима иећЂ дисати почео. Мв1 нисмо ишли противЂ н1)га сђ нашима примЉтбама, но Желнли смо само, кадг се сђ наше — источне — стране све одкрива, да в и сђ нБ10ве — западне - такође све одкрниено. Тко ће намЂ овде што зам-ћритн? И самЂ г. Б. као родолгобацЂ морл прнзнати, да гмо право имали. Погр ^зшитће па !;Ђ свак!и, кои 6 бј помб 1 сл!о , да ге Учредникђ овииа прим^тбама радуп кнБижевномЂ раздору западне браће ваше. Боже сачуваи, онђ то горко оплакуе, и тужи ие само, што они међу собомЂ. но што и сђ нама иису сложии, па да намЂ Ле 1ас1о лдна литература буде, као што смо и вданЂ народЂ! Што г. Б. дал!з велн, да УчредннкЂ н!в добро разположенЂ према г. Павловнћу , то нема право. Учредникђ е пр|ателБ добра и лгобн нстину, па „дгбро и нстину|' протнвЂ свакога брани , а ако и у наивећемЂ непр1ателго што добро примЗзти , то похвалгов. Тако е и сђ г. ПавловвћемЂ. — Камо срећа наша, да свакји уме свов страсти обуздати! — — У.