Подунавка Београд

40

У Египту и Инд1и налазе с« такође стари лгоди; у н К кимђ предћлима Унгар1б такође. И Нћмачка има старв1 лтдш , али особито, као гореопомену ге земл к., иема (збогг> луксуса). Лгоди по великимЋ бреговима, гдћ злато и сребро, олово и др.уга , кои царству минера.и'а принадлеже, орудја копаго, гди се сичант> и дру ги отрови иалазе, неживу дунге одђ 30 — 35 год. •У ве.шкои вароши умире сваке годиие 30-тши човекљ, а у селу свак1и40 — 50 тми Малои дћци шкоди ве.шка варошв, половина непреживу трећу годину.

ЈКивотоиспмтателви садашнТ -.гЂ столКт ^н учинили су изт> искуства слћдугоћу таблицу: одђ 100 лгод1и, кои се роде, умиру 50 пре 10 године. — 20 између 10 и 20 година. — 10 — 20 — 30 — 6 — зо — 40 _ 5 •—• 40 — 50 — 3 — 50 — 60 дакле само 6 преживу 60 година. (Конац -Б сл&дув.)

С М 1» С И Ц Е.

србска народна прича. (Саобшт!о В. п.~) бданч. новекЋ селакЂ донесе у варошв неко.дико иганаца на пазар-в да прода. Тект« што се онђ смест1о, ал' ето ти едногЂ господина у чину великомЂ и »аонта истогђ селака, пошто цћни нгаивце; оваи му одговори : по 14 гроша свако нгн-ћ. На то га онаи почие изсмеавати, и говорити: „Како можешЂ толико искати, кадЂ су ти аганвци мршави и ништа невалнду." СелнкЂ одговори: „Они су таки, како 1и е маика родила, и одранила, а н 1и садЂ силомђ угоити неиогу." — Господинђ прође по пазару мало и опетЂ дође кђ ономђ селнку, па му рече: „Даи за 8 гроша нгиЈ; едно, видишђ боланЂ да на нћму нншга нема, 10 штђ докђ извадимЂ црева и бурагЂ, те бацимЂ, неостае друго ооии.ђ вожа и кооти." На то селнкЂ одговори: „ВоланЂ браико, тм сн голико учго се, и веЛИК имђ господиномђ постао, па опетЂ тако зборишЂ; бурагЂ и цреиа ако и бацишЂ, треба опетЂ да знашЂ, да !и на штету бац!о ниси ! " Господинђ пошто чуе Те р^ћчи, извади 14 гр. и узме едно нгнћ. пророкован Ђ старца мргуда. (писано 1810 године.) (надал&.) 9. Чје име ше у преиумерац !и : н. пр. СветоаарЂ, првенацЂ г-а. Н Н. бвио — таи неће смети у пгснтеонЂ србскјн уведенЂ бмти. 6. СрбскимЂ научницима и кнБижевницима, кон г —- 3 нли внше странм езмка знаш — бмће слободио — безт. учена ербева езмка грбске кт .иге пнС»т и.

7. Кои кнћижевникЂ сто србски реч !и непоправи, таи неће имати право ученвшЂ се човекомЂ звати. 8. Кои се пакЂ напроти†усуди говорнти, да србск!и езв1КЂ учити треба , таи се неће смети на подђ копмђ начнномЂ ни ученммЂ а камол' ввигокоученвшЂ човекомЂ назмвати.

за новце све бб1ва. Филипђ , царЂ маћедонскш, обколГо е еда†градЂ, кон е бвго врло дкљ, и казпваху му нћгове воиводе, да ше могуће да га побћди, будући положен1в тога града бвио е непроходлБнво, и ше се могао нитко у н-ћга попетн. УпБгга царЂ уводе: дал' бв1 могао еданЂ магарацЂ, натоваренЂ новцима, прибшжити св до кап!е града? и они одговоре, да може. „Дакле, рече, мм смо поб-ћдили градЂ." ПетарЂ I. НиколнћЂ. србска народна загонетка. (Саобштго Ваео ПоповнћЂ.) Зашто кокошка мора да клгое у тиганв? нове кнбнге. Збирка разнт полезнгг и забавнЂг предмета, л« годину 1847. Скупио, прлвео и у редг ставио 1ован% Петров/, , Архиварг Суда Вароши Београда , кр. тађ. Вар.иеђе Г1рис$дател(> и закл. Адвокатт,. ГПеста гастг,. У Београду , у Кпкигопегатнви Кнлокгства Србскогх 1847.— На 8-ку, стр. 168. Нагие Време. Написао Сетолтбг, У Београду, у Праептелстееннои Кнлигопегапшш , 1847. — На 12-НИ, стр. VI!!., 100

УчредннкЂ Мииошђ ПоповићЂ Нздано и печатано у Правнтелственои Кнћигопечатнии у Београду.