Подунавка Београд

4. Будп пре праиа твоме ближнћму ираведзмћ, па после прама себи самомг. улгодаиљ; избави ире твога биижпКга одђ предстоеће му нужде, па се после услађаваи тм твоим ћ изобиЛ16МЋ. 5. Труди се сг> човеколгобивммг. срцемЋ да пре обучешЋ нсгога , па се после краси ти споллшнћпмћ твоимћ укр;)1пен1 'емЂ. 6. Буди прво прама другима правичанЂ,

с м % с Л И Т Е Р А 'Г У Р А. ,,Исторгл восточно-славенскогг богослужемп п кирилсиогЂ кшмжсстеа ко6ђ Славена западне цркве. и Подт> овмлп, заглавјвиЋ издае г. АлександерЂ Стоачковићт, едно дћло, кое ће прво.бвпи тога рода у литератури наи^ои. Спнсателв е већ7> многнмт. историческилт. сачннћ >плма своима, печатанимт. у раз ним-б нашпм-в повременпмЋ листовнма, дао себе као доброгт. иеторЈограФа познатн , нити намв троба по 1 тому ово но во дћ.10 нћгово много препоручнвати, ј кое се само обшнрнБтмЂ свочмђ садра;ан1ем -Б, у обавл 'ћн!н> нз.1о ;кенвниг, , препоручуе н веома ваи;но бмти обриче. Оно ће намт. показатп, како в наша право- ! славна црква негда царствувдћа бћма кодб свб! Славена , каг.ве е судбнне она изкусила, колико е старо кнвижество славенско , како су и данашнБи Славенн римске цркве некада кирнлска слова употреблнвали н т. д., и т. д. Цћло садржан!е те миоговажне кнБнге овде излагатн, краткоств намБ мћста недопушта : за л>обопБ1тнога читатела бБ1т-ће доволбно ово , што смо навелн. Тко 6 б 1 нзђ Срб!е а;е.по пренумерирати се , иека изволн обра,титн се иа подпнсанога, кон драговолћ- ј но обштекнћижевнога напредка радн таи посао узн- ; ма на себе. Цћна е кнбизи 8 гроша чарш. Рокт. ј пренумерац!е трае до конца мћо. Апрнла. Тко десетт. внБнга узие, ил' десегт. пренумнранта скупн, добвш едну кпБигу на дар-в. М 11 л О ш 1 П о П О в 11 ћ Б , Учредникт. Правител. Новина. Н А Р О Д Н А Б А С Н А. (Одт. Т. Влаића.) Р и б а р -б н Л и с и ц а. Б дном-б огладннвши лко лисица, 110 СВ010И природнои притворности лукавои, умргви се н пружи као цркнута насредт. пута бли- [ зу едне велике рћке, (коимђ су обнчно рибари, улов- 1 лћну у истон рћцн рнбу, на колима превозили до села, кое е ту наблизу бвмо,) сћ намћромљ томб: да 6 б 1 рибар г Б, превозећш рибу на колн, и угледавши

па се после тб! дичи дарованЈнма, кон те украшаван). 7. Утћшаваи пре болт> други , па се после задоволЂн ти. 8. Трудп се да. наипре надокнадишЂ другима оио, кое шмђ е необходимо нуЈндпо , на после да и тм то получишЂ са задоволвСТВОМЂ. Стерја М. Ш к а.

Н Ц Е. то онако, као цркнуту на путу , преварт се за хаоном г б коже н ћне, и метнуо е у кола кодт. рнбе , изт. кон после, пошто се таино наеде рибе, да се полако крадом -б измакне н побћгне ; као што наравно то кочшш б неће моћн лако спазити н оећтнтн , нзб узрока , што ће се кола труцкати , н оит. оред а се за конБима гледати , а о огкинлћнвд нћномБ ни поннт!а имати, држећи е за цркнуту. — По овон нћнои притворнои намћри , тако се н збуде. У исто време, кад -б се она као цркнута оиружила на реченвш путБ, нанђе случанно едант, рибарг ст> пуинмт. колима рибе, и угледа го као цркнуту, опружену насредЂ пута. ЗачуђенЂ на ово , од-кудЂ да лнсица цркне на путу ивномб и близу села у по дана , одма помб 1 сли, да е она то само павалице учиннла прнтворно по свомђ лукавству, за преваритн кога у нечемЂ, па узме едиу штапину, и добро е одалачи, за испБ1татн: е лн тако, или ше. Лнснца видећн , да ће гои се нуждна намћра по волбн добро испунитн , стегне тако нко шапе н пригворно срце, да ни нанманћгЂ знака непокаже о 6 олбн збогЂ великогЂ ударца. РнбарЂ на ово видећи лисицу у истомђ ономђ првомЂ положенпо мртвила, као што го е и нашао, изгуби сво подозрћнћ. о притворности нћнои лукавои, те е узме за ноге, н бацн острагЂ за се у кола на рпбу подђ рогожину, па пође сђ колниа дал^ћ путемЂ у село. КадЂ дође кући, испрегне конћ н уведе у шталу; а кола оставп у авл!и да нстовари докђ руча. Отиша†после у кућу , сћдне ручати, и похвали се женн н сбшовнмз, како е покраб лова рибЈегЂ доброгЂ, н едну лисиц.у нашао на путу цркнуту; „кое кожа", рече, „вредн еданЂ талнрЂ." КадЂ е овако рпбарЂ дошао кућн, и ручагоћи хва.по се о добБггку, оду му СБШ0В11 радостно кђ колпма, даузму сђ нбн лисицу. Но рибарЂ нађе се на-едан-путЂ готово у несв^ћсти, кадЂ му сбшови невесели одђ кола дотрче и иве: да нн лиеице , ни готово пола рибе нема на коли по н!>говомђ казнванго ; кого е лисица по предреченои сво!ои притворнои нам ћри спремила , и себи путЂ дала.СадЂ рибарЂ, овако наученЂ, рече своимђ СБшовима: „Сбшови мои мили! за цћлогЂ вашегЂ живота, кздђ тодђ осЉтнте и внднте лиеицу, невћруите 100, ма да голимђ шапама на жеравпцн стои." —

УчредникЂ Милошђ ПоповићЂ. Издано и печатано у Правителственои ^(БвгЦе^атвт у Београду.