Подунавка Београд

П О К Л И К Ђ. Иека мумла врагв што хоће, Нект. рогуши дуге уши, •Чабранити иама тко ће Што е драго нашои души ? СрбЂ е вазда Србу мш, На краи свћга ма гдћ бмо. Та ко незна цћнит' срећу, Тврда братска лгобавв гд^ћ е! А што баке зановећу, Зато нама стало Н1е; Србљ е вазда Србу м!о, На краи свћта ма гдћ 6 бго. 6рђ е СрбинЂ соко сивбш Па гдћ стане, ту ће пасти У побћди мре ил' живи, Слава ће му в^ћкомЂ цвасти: Зато намљ е СрбннЂ м!о, На краи свћта ма гдћ бвш. 1оштђ када му прЈанЂ дође, О иђ радостанЂ горе скочи, И на сусрћтЂ н^ћму пође Добродош.чу б])зо точн: Зато намЂ е СрбинЂ м!о, На краи свћта ма гдћ 6 бш. Па еси л' му вћранЂ само И душу ће евого дати, Ил' ти тамо ил' овамо, Свуд' ће за те главомЂ стати: Зато намЂ е СрбинЂ м !о, На краи свћта ма гдћ 6 бш. А кадЂ звекне сабла крива, И насрне душманЂ крутБш , Плане кано ватра жива, Летн кано и змаи лготб!и: Зато намЂ е СрбинЂ мјо, Р одђ свон лгоби, ма гд4 бао.

А када се дома вратн, Гдћ га вћрна лгоба чека, У коло се сђ браћомЂ 'хвати, Да с' у небо дигне ека: Зато намЂ е СрбинЂ м !0, 6рЂ е вес'о ма гдЉ 6 бш! 1ованђ И л и ћ ђ РесничанинЂ.

о езБШУ слАванскому. (Продужеше.) Треће: Славннственоству кованвд нови р ћ ч 1 и. Кнвижевство славанско до сада се поиаивише састоало у п^сништву. То е о6 ичнб 1 и свпо кнвижевства пер1одт> дћтинства. Изћ тога првога пер^ода мм сада ступамо у друпи; изљ дћтинства у мугкевство; са плодова имагинафе прелазимо на плодове разума, са пћсништва на простослов1е и иауке; или, да точнје рекнемо, узг, имагинацно разв1лмо и разумт>, узт> нћсништво починћмо и простослов!е обрађивати. Дли езикт, наивећа намт. е при тому тегоба. Бзикђ е нашЋ као едант, краснћш снажнмн али проствш чов'ћкт>, коега треба изобразити; простакт. нема понат1л о наукама, нашт> садаш1Њ1и езикЂ оскудћва многимђ рћчима за изражав;у||. иауши пондтЈа потребнммЂ. Те рћчи, као и свимђ другимЂ Славлнима, треба и нама ковати. Само у тому држимо се правца, коега се и они држе : када намЂ треба една нова рћчв, погледаимо пр^е, да ли иста бмва у ковму другому нар].ч1 !0 славанскому, и ако ш нађемо, узмимо ш, давши шн србскш образацЂ, а не куимо никако нову. У новимђ баремЂ рћчима не одцћпишимо се одђ ине браће. Тимђ ћемо у мало година добити стотина и стотииа рћчШ, кое- -ће кодђ св1 - ш еднозначеће бмти, и наша на; р!.чш доста међу сооомђ приближити. Само у случаш када едне рћчи не бш бмло кодђ други

,г ''-V