Подунавка Београд

Славниа, куимо го тада. — При кованго мпоги избћгаваго рћчи, кое су изћ друте две сложене, као природи иашега езииа неоходие. Н иб1слимћ, да нетреба такове безЋ иотребе умножити, а.ш да се исте немогу сасвииЋ избћгиути у езику кнБИжевному, и да му могу савршено лћпо пристоити. Ово су признали многи 1.111,ижевници, кои су наравв езина нашега изпмтивали. Иначе када Французи и Ига.нннци, чји се езикЂ на таково слаганћ ни мало ие клони, када су сами они сковали много ологкенм рћчји, како бм 1и мм избћгавали при садашн1 .ои велииои иужди нашои? А безтз икаква другога доназателБствз, да с'е славлнск1и езикт. на то употреблКнћ клони, ше ли наибол!. то, што сва главна нарI.чја славннска велико число сложенш рћн!и имаго? Четврто средство еств: славлнственоств изражал. Фразолопн латинска, италЈлнска, и нћмачка укопала се е страшно дубоко у наше кнвижевно нарћчје, и чистоту му нарави изопачила. То исто догодило се више манћ кнвижевнммЂ нар1 >ч1ама и други Славаиа, и то е много принело ш>иному међусобному удалћнго. Мм сви понаивише пишемо изражаима, или Фразолог10МЋ странномЂ, а само нашинскииЋ рћчима: то еств, облачимо странца у славннске хал!.ине. При тому прилично е занимлвивп видити нћке писателћ, гдћ чемерно едни друге срамоте збогт> ези .ча , и едни другима вичу , да незнаду писати по своиству нашега езика, да езикт> кваре; а тамо кваримо га више манћ готово сви. Болћ е безт> сумнћ већч> рдномђ забацити та остарћла пребациванн, кон недоносе никакавЋ плодћ езику кнвижевному, а мКсто што бм на иста губили време , одати се на дубоко, темелБно и свестранно езика учен!.. Оваи нећемо много научити едни од% други , ни изт> већега дћла кнвига, коеимамо; да ли научнтћемо га изћ уста простога народа; научитћемо га сувише тражећи како се други Славнни изражуго; нвнна израженн са нашимЂ сравнавагоГш, пакЂ одабирагоћи она, коа носе на себи несумнливми печатакЂ славлнства, коа су силиа, исна, красна, природн1н, логики сходн1а, и више код1> остале браће разпространћна. — Л ммслнмђ, да нама треба на ново почети сву нашу Фразолог1ГО устроавати, а у тоиу послу да е ово правацЂ, коега се имамо држати, да е ово средство, коимђ ћемо изтерати странне Форме изђ наши кнБижевнћ! нарћчЈн, и иста кђ нбиовои чистои, првобћ1тнои нарави приближити. (Продуженш сл&дув.)

ООИСАШе ГРАДД У СК.1У КЈШЧУ, У Клгочу, селу Среза КолубарскогЂ ОкруЖ1н ВалћвскогЂ, налази се еданЂ одвећЂ старт> г садЂ већљ разоренЋ градв; лежи у средЂ реченога села , у мћсту прЈлтномЂ , на сдномђ брежулБку подобно каковомЂ острову, будући га е рћка Лепеница тако у наоколо опасала, да се само одђ западне стране у нћга сувммЂ ући може. УлазакЂ оваи н!е ширми одђ 10. хватји, премда около града одђ 500. до 550. хватји има. Р1.ка поменута Лепеиица , гдћ градЂ оставлн, преграђена е еднммЋ одђ три хвата в(>1сине зидомћ, сђ коимђ е заустава начинћна бмла , тако да е око цћлога града бмло много воде , са ДублБИНОМЋ по прилнци одћ 5, а негди 10 хватш. Ова заустава грађена е по казиванго нћки поради болћ сигурности града, да се у нћгалако ући неможе; а по казиваиго други, и по момђ мнћијго, за патенћ рибе, будући су врата на зиду, гдћ су решетке бмле, већЂ оборена, и вода слободно тече , само сђ обе страпе рћке зидђ стои, гдћ се башЋ и примћчава, да е справа поради рибе бмла. З идђ овогђ града понегди в сасвимЋ разрушенЂ, и са землт.омЂ уравшо се, а понегди и сада одђ иол едногЂ хвата цћлокупанЂ стои. ДеблБина зида ше башЂ велика бмла, одђ прилике 2 аршина. У граду овомђ прим 1 .чан1и достоина е една прилично велика црква, К010И е олтарЋ и труло пало, а паперта и ићнЂ сводђ и сада стое; по коши многи малани светителБи виде се, коима су очи и нћке друге части тћла покварене у време насил1а и нападепјл турски воиника. На врати сђ десне стране види се уписанЋ надписЂ са десетЂ редш, но ницако се читати не можи, са«о се поедина слова и слогови распознаго, као н. п._ МИ — д — — ИЛ Б1 Т — П И Т. д. Далћ овде и сада несрушена стои одћ гогозападне стране цркве една кула , кон до 8 хватш имсипе има , и кол е у врху сведена на подобје кошнице. Шта е овде бмти могло, дознатн одђ селлна могаонисамБ, а самЂ судимЂ, да е у нбои затворЋ 6 бш. Многи зидови а и сама црква зарасла е у шуму, гдћ стол1>тни дрва има. Овде као на мћсту светинћ жите.п.и Клгоча по србскомЂ обичаго 9 Мав оставллго молитву, кое се у ВалћвскомЂ ОкрукЈго „Преслава" зове. Осимћ овога града, кои е водоиђ обколћнЂ, кђ истоку узЂ едну прилнчно велнку страну,