Подунавка Београд

рш! — Мм , кои , признаемо нашу ништету и твого свемогућностћ са сакрушенммЂ срцем -б припадамо овде предљ светммв олтаромЋ твоииђ , и смирено молимо те : да ти, кои си сама благоств и лк >бав1., изђ неизчерпиме милости твое проспештћ мирљ и спокоиство на миропомазаника твогђ , СвћтлогЂ Кнлза нашегЂ Александра, и цћо уцвилћнми домђ ЕЊговђ ! Тм 1имђ буди мелемЂ у горкои данашнвои жалости нбинои ; Тб! 1имђ буди убруСЂ , кои ће потоке горки суза нбинн утрти! Благослови, задржи и утврди свету намЂ лозу Карађорђеву! Благослови. племе НЊгово, да у роду СрбскомЂ и исторш свћта и предЂ наипоздншмЂ потомствомђ дивно свћтли! — А тн душе мон присовокупи се, да вћчитогЂ отца и обдрагателн свјго твар!и 10штђ и то умолимЂ: Да ми никадЂ више прилике неда, ни према јСвћтломЂ милостивомђ Кпазу нашемЂ, ни према оннмђ почитаемммЂ душама, кое су према мени милосрдне биле, оваке знаке благодариости и услуге показати; но ово да буде последнн жертва изђ СвћтлогЂ Дома КнлжескогЂ, кого малолћтну и безпорочну да сподоби при БожественномЂ престолу свомђ са светимЂ анђелима своима вћчнми покои уживати! о езБШУ слАванскому. (Продужен1в.) Остае говорити о писменима и правопису. бдинство нбиово бмло 6 б 1 сада наивећма потребио Славннима, и много бм поспћшило единству взмка кнвижевнога; ерђ када 6 бг мм могли читати у свимђ нарћч1лма славаискима онако лако, као што читамо у нашему , тада бм безЂ сумнћ више'склонни бмли, сђ овимђ сеиарћшама и сђ ибиномђ словесносћу упознати ; а едномђ сђ ивима упозиавши се, иаравио бм пошли оннмђ трагомЂ, кои води кђ узаимному приближеиго, и далћму споенго нлиовому. А.ш, оставлнгоћи пространко полћ свеславннства, мм ћемо се овдћ само на гогославанство ограиичити. Когодђ н мало поммсли, одма увидити може, да бм едииство писмена и правописа принело неизмћрму ползу и пародности и кнвиЈкевности нашои: народности, ерЂ престагоћи една споллшнл разлика, коа насЂ иаиочевид1ие раздван, престао бм такође и еданЂ узрокЂ душевнога удалћнн, учинш бн се еданЂ великЈи коракЂ кђ слоги, безЂ кое слаба е наипрострашна народ-

ноств: прниело бн велику ползу кнвижевностн, ерЂ свако дћло изишавше на свћтЂ, не бм се читало само одђ едне части Срба, него читало бм се одђ еднога кран наши држава до другога; читало бм се одђ едпога народа , кои брои преко петЂ мнлјона душа: ммсли свакога списатела разилазиле бн се по свему србству, и масу знана србскога умножавале. Тимђ бм пис.ателви нмали на свол дћла не по триста, петљ сто, или тисућу предброиника, него по више тисућа; пакЂ, могући одђ самога писателвства живити, оставили бн сва друга звашн, и единствено оддали 6 б 1 се на киБижевностг,, иа далћ разпростиранћ своега знапа, и ума разв1ннћ. ДоклегодЂ пи. сателБи не узмогу писателБствомЂ издргкаватн се, доклегодЂ шмђ ово бУде само узгредна а не главна и едина забава, дотле неима кодђ насЂ ни знатнога умнога напредка; а писателви неће моћи одђ самога писателБства живити, доклегодђ двонка писмена кодђ насЂ постое. Има ли дакле коега благороднимЂ чуствама дишућега Србина, и у обште Шгославанина, кои не бм желш , кои се не бн силовао, да се едномЂ укине ова разлика писмена и правописа? Али ко искрено то жели , таи неима 6 б 1 ти човћкЂ тћсна ума или духа; неима 6 б 1 ти тврдоглавЂ, изклгочителанЂ ФанатикЂ; него бнти нма (ЈклонителанЂ , толерантЂ , чистђ одђ св 1М преразсуда, справедлвивЂ у захтћваннма своима; таи треба единствено предЂ очима да има ползу и узвишенћ народно , и тому свого ползу и свое славолгоб1е да жертвуе. Сђ таковимЂ мнслима мн прнступамо кђ излОЈкенго начина, коимђ цћнимо да бн се могло покушати споенћ наши писмена и правописа. Али благовремено нвламо , да е ово само едво просто мнћше, кое подносимо пуоликуму, а кое готови смо одбацити за свако друго , сходшв и савршен1е. Пр1е него ишта , добммо основано поинтје о едному савртеному правопису. Л ммслнмђ, да бм онаи таковми бмо, кои бн имао проста, нсна и красна слова ; за сваши звукЂ по едно само слово ; у коему бн слова више или манћ међу сооомђ наличила у Форми , колико су више или манћ сходна у звуку; кои, не повређиван>1ти ни наиманћ етимолоп'го , одржао 6 б 1 благог.!ас1е; коимђ на концу и сами странни могли 6 б 1 чисто изговаранћ научити. — Да бн нашЂ правописЂ сва та своиства имао, требало 6 б 1 га сасвимЂ изђ нова направити: али таково предузеће бнло бн кодђ нзсђ безумно , и ие 6 б 1 ни-