Подунавка Београд

ПЂСМА МАИСКА. Озелени чарна гора, Озелени густв1и ган, Са истока руина зора Уваза нам-ђ лгобк!и Маи; И прнрода даде цв-ћћу Све дражести личнбш чарг, Свега с' живогћ чуства крећу, У милини трепти шарЋ. По шуиици, густомт. лугу, Славул се чуе гласв, Прјитности те у кругу Све весело оно насЋ. М!о изгледт. полн раискогЋ Смртномт. чини с желћнни раи 7 Подателш дана маискогљ, Неучини томе краи ! ! Ахђ ! за мало ово трае, Пролети к'о иоћнми санЂ, Сунце в^ћчно ћ' теКЋ да сне, Носи св^ћту милми дант>. •Све пропада земно што е Среће дане гута ноћв, Света волн Бож'и то е Ту нћгова с' видн моћн. Саме стћне руши сила, Одћ брегова прави долђ, Маики узме свша мила, Створи срдцу вђчнми 6олћ Ал' безЂ тога нема бвгћа, Нит' бв! мог'о обстат' св 4 тђ, Смртв е животђ вћчногЂ жића, Земнв1и прође као цнћтч>. В-ћчна мудростБ кђ срећи води Сва суштества створа свОгђ,

Умђ човека тект. невиди, Што премудрБш чини Богђ ! Цћлв е св^ћта: „Вога познат', Створнтелл лмбнт' свогђ, Блаженству се в & чномђ надат';" На то наст. е сазд'о Богђ. Сложно^дакле браћо драга, Док'нам-& млада тече крвв, Сћимо с^ме в^ћчногт. блага, Што угристи неће црвт.! вр-Б протнче нагло време И носи намЂ жића роктц Што е прошло, доћи неће, У природи ш'е скокђ. И лгобимо сложно св^тлостб; А незнанн гон 'мо мракЂ, Истина е ту и исностб, Да ћ'мо видит' славе зракЂ. Живко К. 1овановићЂ ? Слушателћ II. год. Филосо-мв.

ИЗВЕСТ16 о Брзоукомг Бупвару и Живословнои Штици. (Конацт>.) Ето децо, окренемг. се кђ н&има, кои су се чудили маломЂ домаћемЂ ученику, есте лимулн и видили, да СамБ л мога сшна исто тако уч!о,' као што васЂ учимв , па ели доста одђ нћга, шта зна? и веруете ли , да ћете кодђ мене за кратко време научити читати и лисати? „Веруемо господине! и слушаћемо!" одговорише. Недуго затммЂ наши се ученицм и сами на себи увере, да добримЂ путемЂ иду, и неки одђ нђи , особито одђ они, кои пре нису слова

"X