Подунавка Београд

кои на овомђ свћту тако лшве , као да бм се они сами за себе родили, и иианћ свое угодностима само свопма употребинваго, као: у увеселенЈга, ти1еслав1Ш, обеденио, П1анству, играма, и ст> великомг. ревносћу такове угодности радо налазе, и почешће запмтнувд, кое шмђ спокоиство душе прекраћуго, и коима никакву ползу ни блшкнћима, ни прјателвима, ни старммв и вћрнммћ садрузима неприносе; но творећи ова, родг> свои, службу добрн лшд1и, човечество, па наипосле и само отечество свое презиру. Свакш, читашћн подобна дћла, лако ће почуствовати у души сво^ои двигкеше одт> таковм происходеће. Л ш сагкалћвамЂ , као и Амшта, кои е наукама друге просвћштавао, а самт> тавовоме сребролмб1го преданЂ бмо, те е тако славу свого помрачт. Да сравпимо онакова благородна д!>ла сђ овима мрзкима и малодушнима инћнјнма толики лгод1и, кои велика достоинства, и чинове, не изђ друге какове причине придобнти стараго се, него само да се обогате; и праведно можемо сђ ЦицерономЂ рећи, да е сребролгоб1*е богомрзскји порокЂ, а наивише у онима лгодма, кОи великима достоинствима саго, и кои е нарочито та дужноств , да бн другоме оскудноме помоћг, и милоств благод!>нн1Н чинили. Жела богатства дакле на послћдку е таковни порокЂ, кои и ученнммЂ лн>дма велико наносн безчестјв, и презр јнпе мћсто славе и чести приноси. Истина, да нема човека на свћту , кои богатство зке.ио небм , ерљ видимо , да су многи сиромашнн лгоди изђ таме на-едан -путЂ на огр1лно сунце произиш.ш; и оваковм лгодш има доста, кои, добБшпш богатства, многа су благодКнн1н чинили, и такова 1 имђ Б огђ све већма умножава и разспростире — што ови, познавагоћи станћ сиротинБСко, таново нигда заборавности непредаго; а напротивв други, добмвши богатства, сиромача, кои шмђ дође помоћв просити, кои нданЂ одћ глади скапава, простодушно одђ себе одбјго , говорећи му: „Иди па ради." Оваково богатство, браћо, и небм ни же.ио имати , но волк> бб! равнодушно сиромашство сносити , ма с^ иикадЂ и необогат!о . кздђ ћу сутра и н тако са сиромахомЂ уччнити. На кратко пакЂ, нека свакомЂ свое ммс.ш, о овомђ богатству и сиромашству простируће се, остану при нћму, а н ћу се св. писма придржавати: „КЈиждо отђ своихђ дћлђ или прослави гсн , или иостмдитсн." превео Здравко Д. ТоанновићЂ.

ОДГОВОРЂ НА ИЗПРАВЛЛНЂ ПОГЛЕД& У КРИТИКУ.*) КадЂ е у Подунавки нлишло ИзправлппК погледа у критику , нашао самћ се у чуду, гдћ г. писателв кнБижевнн забава Срболгоба укорава, да се благородне пристоиности , достоино кнБижества и кнБижевногЂ лпногђ разговора, у своимђ примћтбама нридржавао нје. Више самБ пута на подписђ погледао, да се увћримЂ , пише лп оно писателБ кнБижевим забава: кадЂ тамо, онђ , па онђ . Боже мои! како зна свакЂ морализнрати, када му то у рачунЂ иде ! Г. писателБ захтћва пристоиностБ одђ мене — ? ЗарЂ ону пристоииостБ, кошмђ е чаушко писмо написано, или прва критика нротиву читалиштногЂ слова Г. Спасића ? Ако бм башЂ у реду и бмло , кадЂ бм л бмо у ,томе вћштЂ и придржавао се онога нравца нћмачкогђ писателн, кои е кпБи;кеннммт> забавама предпоставлћнЂ! — Оваи ми далћ пребацуе некакво извртанћ рћч1и; ал' л за то толико знамЂ, колико и за вћштину чаушка писма. Шта више, налазимЂ у истни ма, кадЂ онђ мени пребацуе извртанћ, да онђ самЂ изврће. Наводи тамо, да самБ му казао , да се у одћлу срамотногт, случал налази, да сс. циганлуку оддао; а у момћ поглелу овако стои : да е врло срамотио за крнтичара, изметнути што е право, а у мћсто тога ставити погрћшно , и да се у томе случаго налази писателБ кнБижевнБ1 забава. Овако сммсао све другоач^е изпада , и н!е ни мало непристопнЂ ; ерЂ нико неможе казати, да е гореречепми случан честанЂ за едиогЂ списателн. А што сомб казао да се оддао циганлуку, оио се ризумћва кнвижевномЂ; сирћчЂ изтрааЈиванго наиснппн н незнатнм ногрћшака . кое се више ианћ кодђ свакога сннсатела налазе. Што се пакЂ тнче оне дпе погрћпше , кое самБ нашао у кнЂижернимЂ забавама, сажалћва мђ г. критичара , 1ито ш нЈе могао оправдатн : онђ е хтћо цешто казати , па е оиренуо стварБ сђ едне стране на другу, ал' ето муке, погрћшка бмла, а погрћшка остала , и остат-ће навћкЂ, нити ииа кога на свћту , да бм !и могао оправдати, ерЂ што се догодило , догодило; гдћ утичу рћке, утичу; ше ЛЈахмудЂ и Лничаре уништожго и редовно воинство завео; већЂ

*> Види ј\'*' 14 Подунавкс о. г.