Подунавка Београд

88

а Павле народе учити, од-куда е последнвш и ите ,,учит елћ изкжшвл" — Бос1ог ^еп^ит — получш. Збогт. тога се Петарљ и наивише бавјо у онима градовима, гди е 1удеа већа частћ бмла, као у 1ерусалиму , Сирш и другима исгочнима предћлима, а у Риму Ји е у оно доба врло и незнатно мало число бмло; буду!ш да пре разорешн 1ерусалима нису тако, као после, по цћломе свћту разштркани 6б1ли , а и (ЛаисПав 1и изг. Рима протерати дао*). Што се онога тиче, да е Петарг. едногљ и истогђ дана распетљ бмо, кадЂ и Павле погублћнЂ — и кадЂ бм г. Петрову допустјо , да е онћ (Петарљ) у Риму бмо, опегЂ бм морао, судећи по собственимг. нћговимЂ рКчма, казати: да е ПетарЂ морао, три мћсеца пре Павла, распетЂ бмти. Узмимо само добро у разсуђенћ. рћчи нћгове: ,,Онђ — ПетарЂ — буде у затворЂ баченЂ и после деветомћсечногЂ *) Внди Ма г1е Флац1л издашн: ,,Н181ог1а сег1агп!пиш 1и1ег Котапоа ЕрЈзсороа е1 аех1ат Саг1ћа§^шепает 8уно(1ит АШчсанав^ие есс1е8]'а8, с1е рг1та (и 8еи ро1е81а1е Рарае , ћопаП(1е ех аи1ћен11С18 топитепНа Со11а1а" стј>. 12*1

заточегпа ----- распетЂ" ■— и „вративши се потомђ •— Павле — опетЂ (?) у Римђ , ту « са С. ПетромЂ о распространенио вћре рад10, докђ не буду о б о и ц а одђ цара Нерона у заточенје бачени, и по истечешго едне годнне на смртв осуђени. С .Павлебуде истогђ дана, кадљ е С. II етарЂ распетЂ, мачемЂ погублћнЂ"пакЂ ћемо, увћренЂ самв, сви онако судити, као и а, и рећи, да г. Петро†самЂ себи противурћчи. Н не могу доволвно да понлмђ , како е могао после деветомћсечногЂ затвора ПетарЂ, — кои е по сказмванго г. Петрова заедно сђ ПавломЂ у истбш пао —, у едно време, кздђ е и Павле погублћнЂ, распетЂ бмти, кадЂ в Павле читаву годину — као што наводи •— у заточешго лежао?! И ово су примћчаша мон на ншвотоописан1н двого овм Апостола у Збирке V". части стр. 78 и 79. иаходећа се, коа узевши слободу саобштити свћту ммслимђ , да ће иста, као пр^ателвска и единствено на обште благо тежећа, свак1и, па и самЂ г. Петро†сђ усрд1емЂ примити. бданЂ обБ1тателћ Фрушке Горе.

С М 1> НАПОЛЕОНЂ КРАЈН) ГОСИФу. Римт. 16. Марта 181 Сходно устменБшт. упутстЈама , кон самћ вамг издао , и духу свЈк) мои писама , не допустпте ни у коемг. случаго, да царица и кралв одђ Рнма непр!ателго у руне падну. Л ћу, може бвгги , тако воевати, да вб 1 за внше дана нећете никаквБ! извћст!н о мени до 6 б 1 ти моћи. Ако 6 б 1 непр!нте .1б ст. таквомБ силомт. , ко!ои се противстати неможе, у ПарнзБ продрео: то учините наредбу, да се владКтеЛБНица , мои СБ1НЂ, великаши земалБскн, мннистри, чмновници сената , предсћдатеЛБн иравителБства , веиикосановници круне, баронн од- б Вул4р1в и сокровишге, ннз-б Лоару из ' б Париза удале. Не заборавнте могт. сбшз , и опомените се, да 6 б 1 га радје у СенБИ, но у рукама непр'штелн Французке видити жел10. Судба одђ Грка заробдћногБ Аст1ннакса, чини ми се свагда наинесрећн!н судба у цћлон пов^ћстници.

Превео ц. К.

УчредшЈКЋ Мил Издано и иечатано у Пран «те л с.п

II Ц Е. С и т н и ц Е. * На првомт. дворском -Б балу, коме е ИбрапмПаша у Европн присуствовао, гледавши дуго време како неки кнезови н вслика господа играго кадрилле н валцере, рече: ,,Учините томе позорио већЂ еданпутт. краи, робовн су доста играли." * Што е више адвоката, то е дужа парница; што е више лћнара, то е краћа парница. Адвокатн пЈн .по свое пацјенге сћ еднога суда на друг!и; а л^карн шилго свое пацјенте само на првБШ суд 'Б. СРБСКА НАРОДНА ЗАГОНЕТКА. (Саобштш Жнвап -б Ранковићт..) Створенћ самн таково, да у теченпо жнвота мога у готру на четири, у подне на двћ , а у вече на три ноге ндемЂ. Каково самБ дакле створенЉ1

НОВА К НћИГ А. Репликп на одговорг Господина Милоша Сеетића у Утуку III. бзинословноме или Прегледг IIЗаконика грпђанскогљ за Сербт одг Павла Шероалића. У НовомЂ Салу, печатано писменима I. Каулицт 1847. — На 8-ку, стр. 105. ' - ■' -

о п о В и ћ-Б З&гЛл.а?! ен»и К н I. и г о п е ч а т н б и у Београду.