Подунавка Београд

87

да изобр^тете печатн1з обое постонно обезбћђава одђ разорителне силе вреиена. —• На сваши начин-ђ ово звони врло лћпо и утћшително, но ничимђ маић заслужуе точгпи испмтљ, да небћ1 како вдна посве велика сигурноств темаеиЂ времена катастроФе собомљ донела, кое бм праоме противусловиле. ПогледЂ у истор!к) и овде ће наиболћ облснКнЈе дати , и зато ћу ове точке ради навести. шта Симонде Сисмонди у важномт> дКлу нћговомг.: ,,Пов1>стница разорен1н Римскогћ царства и погружен!н цивилизац1е старогљ свћта," при сматранго основке точие европеиски народа, по истеченпо првог-н столћт1л ХристЈанскогљ лћточисленјн, говори, у комг. истина да п^чатпн 1'оштт. 1пе изнађена бмла . аии су при томђ велике биб.потеке постонле, велика миога учена в1 -.жества распрострла се, а и прилћжан1е преписчика за умножеше кнвига ревностно е настонвало , пакЋ поредт^ свега тога, опетт> у онои некадЂ изображенои зсмлби (Грчкои) онакова е ноћв варварства наступила , да и самми помБ1сао на то ужа^Ђ побуђуе, и гди Сисмонди позорствуе, како кнћиге и учено знанћ пишта сама по себи нечине , и да е мргво дћло, ако духЂ мужествености у народу недостае и позитивне грађанске добродћтелви учену классу неподпомажу. Грци, вели Сисмонди између осталогЂ, 6б1ли су у десетомЂ столћтпо сами у притлжашн) наука, кое су се у пређашн1 >ииг> временима нагомилале , и некоа нБ!Ова дћла изћ оногђ времена показуго просторЂ ићЈове учеиосги. Дћло Патр1'арча Фок1п , *) кое е, као што се *ини, у Багдаду. удалћнЂ одђ библЈотеке свое, са удивлћшн ДОСТОИНБ1МЂ на 11 резан ћмЂ ума написао, садржи излож !'ше садржарпи и разсуђена одђ дне стотине и осамдесетЂ сачинћн1а; дКлаЛеонаФилосоФа и Сћта нћговогЂ Константина Порфнрог«нита образовала су готово сва знанл човеческа о адмипистрацш државкои, о военомЂ художеству, бродоиауки, и дкорскииЂ обичаима, као и совокупностн кралћвски вћжества, до доле, до наинижи руиодћлаца и земл&одКл1И Мало се види грађана на то створени , кои бг»1 умели неплодностљ празногЂ знанн показати, а противуположеноств иеизмћримм вКжества и неспособностји, такова употребити , скоро да бш одкрити могли. бдно одђ наижалостп1и искуства,

кое намЂ човеческш родЂ представлл , заиста е оио безпрестанно развраштеше Грка, оно падеше ген!н и наиблагородши душевнБ! качества, кадЂ е међутммЂ оваи иародЂ у притлжанпо цћлогЂ насл1 ! .д1н новечески искуства остао. (Иродужснјв сл^дув.)

К Р

К А.

*) 1Инр1ибнблонЂ Ооо о д-ћло ппгао Фокјот., кидт,в, пре него што ће Патр!архћ иостати, (ао мосл.шниђ у двор}' Кал^Фе бмо-

и т и (Конацт..) Шго се второгЂ, заточеши сирћчЂ Петровогђ заедно сђ Павломг. и обоице погублћнјл у Риму 60. годиие п р. ХристовомЂ приклгочившега се, тиче, здраво се о истини догађал ти сумнлмЂ, и то не беЗЋ основа. У С. Писму — Библш — не мого, нри свемЂ моме труду и читанго , мћста иаћи, кое бш г. Петрову у призр1.н1го томе иохлћбствовати могло. У дћншама Апостолскима говори се само о Павлу, да е у Риму бмо, и то двћ пуне године ; а о Петру , што се тога тиче, ни спомена нема. Тако исто и Климента Римскш, на кога бм се као наистарЈегЂ и наипоуздашегЂ писателн ослонити могли , у писму свомђ изђ Рима о овоме ни рћчи не вели. Ако бн пакЂ узели, да су обадва ова Апостола — као што Коринтскш Епископђ Д 1 онис 16 хоће — изђ Коринта скупа у Итал1го и Римђ путовали; то бм онда морало бнти сасвимЂ друго путо Јанћ, а не оно, кое се V последнЂимЂ главама Апостолски дћнн1н описуе; почемЂ се ни наиманћ како изђ овм , тако и изђ писама разнм , кон е Апостолђ Павле у Римскомђ свомђ заточешго писао , познати може: да е онђ ма иу гу своме, кои и оиако ше преко Коринта вод1о, и чреЗЂ време тадашнћгЂ свогђ у Риму бавлћнн у дружтву сђ ПетромЂ 6&10. Онда бм Павле наипре морао свога двогодишнћгЂ заточеша ослобођеиЂ бћ1ти , и текљ иотпмђ на ново сђ ПетромЋ заедно у другопаст«. Но кадЂ се бурна она и несрећна заХристјане вренена у разсуђенћ добро узму; онда се допустити не може I да е Павле као ученикЂ ХристовЂ, иоборникЂ и учителБ Христ|'ана, заточешн тогн ослобо1 )енЂ бмо ; — колико е то изђ узрока наведено ^ђ нев1 .ролтно, толико е напроти†вћронтше: да е Павле 110 истечен1К) оие две године и то не — као што г. Петро†потврђава — у 66., већЂ у 64. години м. р Христовомђ , — кадЂ е сирћчЂ го ^енЈе Н^роново одћ Тацита (Аппа1. 15, 44) описано — иротиву Христ1аиа страшно свцр1>пствова ги иочело , погублћнЋ бћ!0. Да Петарв у Риму 1пе 61.10, судимт. између другогЂ и од-туда , што е онђ пр«'дузео 1удее