Подунавка Београд

преко главе говорећи: „Браћо, време е доттгло, да се осветимо!" а лвддш повичу: „Аминћ." Они се латише орунпн и после пеколико дана текла е радостн1е рћка Морава крозв ослобођене предћде одљ Делиграда скоро до Дунава. Радостнши гласљ слободе зазвони по цКлои Срб!и. Ше дакле чудо бмло, што су се радовали, кадљ су овога на гласу шнака своима очима видили. „Добарљ знакЋ," говораху едни; „ онћ нач-Б за ц 1 јло носи добре вћсти," рекоше други. ,,Ал' шта ће то бшти?" запмтиваху .иобопмтно еданг. другога. При свои онои лгобопмтлвивости н !е ни еданЂ одч> нби новога госта пмтзн К иђ обтерећавао, ерљ су знали, да ће пре ил' после чути морати, и тако само кметови уђу са Стонномђ у 'Годоронићеву кућу. Овде поздрави Тодоровићљ са кметовима јоштђ едан-путљ сђ добродошлицомв Стонна. Затимг. изиђе на полћ и скоро се опетт? новрати, носећи на едномЂ дрвеномЋ танћиру соли и хлКба, нћму слКдоваше нћгова сестра блена, поносђ дћвица, наивећа лћпотица у цћлои околини, држећи у еднои руци стакло сђ рак10мђ, у другои пакЂ чашу. Д окђ е С тоннђ сђ прочима хлћба и соли ео, често га е блена крадомЂ погледала, но наедан-путЂ побледи и мал' што ше изпустила стакло. Страшлћива дћвоииа! Уплашила се може бмти зато, »пто в »оммслила, да е С тоннђ човека у 610, видећи му турбанЂ за понсомђ? Н о зарЂ она н1е Србкинн, зарЂ ше она до-садЂ нигди уб^ен« лшде гл^дала, одђ кои се 1ме толико плашила? Налвда 10К е истми турбанЂ познатЂ? Но зарЂ су турбанн еднаки? Или валћда е оваи турбанЂ сасвимЂ друго значенћ за шо имао? Идемо да видимо. КадЂ су мало хлћ^а поели, окрене се бра гђ кђ нђои . причвати сгакло сђ раш 'омЂ и нагочи гостима. С тоннђ Чупићв устане и наздрави овако: „У славу наше вћре иу слободу Србску," а други: „ А минђ." блена почунли глапу , а угасито рЈменило проспе 1ои се 110 лицу ; чути се могао слабми гласЂ: „куку мени ," како е изђ нћнм уста излет10. ПочемЂ се сви обреде, узме С тоннђ ЧупићЂ на-ново чашу и рече : „Орлови поноспога Балнана летили су другдашЂ на све стране 8 крагуи нису оставлали мирму Шумад1го; нисте ли нђиово летенћ одђ неколико дана мотрили? Сунце иде одђ истока кђ западу, ал' граблвиве цтице лрге |; ђ сКверу за БеоградЂ, коега су

зидови одђ нвиовога миожтва скоро сасвимт> поцрнили ; Аганл1н и приврженици ићгови неће већЂ више моћи крозЂ сћнку граб.и.ивм птица на небо погледати и зато гпемЂ за срећно виђенћ у Београду." ,,Аминђ ," повичу сви ватрено. СтониЂ ЧупићЂ испразни до дна чашу к метне го наопако на трпезу за знакЂ потврђепи изговоренм рћч1и. Кметови се почну лонџати (савћтовати) у смотренго извћст1а одђ Ноћаискога андука , непримћтивши, да е ту блена заостала; ерЂ Србски обичаи налажу , да се женска лица удале, кадт. се лгоди савћтуго. Стоант. го е самЂ примћт!о и често го погледао; нсно се могло видити, да онђ присуство ове лћпе дћвоике жели. Савћтованћ се брзо сврши , ерЂ гдћ е «днако мнћнјв и постоана волн , онде дуго се савћтовати н1е нуждио? ТодоровићЂ рече: ,.Мм ћемо поћи на БеоградЂ," а кметови додаду: „Што пре, то болћ, свакји сатЂ има крила," и сотимђ се савГ.тованћ свргпи. ,,На кога си пуцао?" повиче зачуђенми ТодоровићЂ, усмотривши шалЂ; изтрчи на полћ и донесе еданЂ овоме у свему подобнми шалЂ. „Погледаите," настави онђ , „нек1и зао духт. проводи шалу сђ нама; и н самв прекгоче на еданЂ турбанЂ пуцао, кои е сасвимЂ томе твоме наЛИКЂ." „То е чудновато." проговоре кметови. С гоннђ Ч \пићЂ ћуташе засукивагоћи бркове, нћгове су прси гореле, ерЂ е оваи случаид"бро разумћо ; но опетв нје ништа на себи прнмћтити дао. Кметови се удале, да народу аве о походу нђиовомђ на БеоградЂ; кадЂ е народЂ разумћо, шта су старћшине заклгочили, радостћ е сг .он) прекомћрну у п1.вашо гоначки пЈ.сама показивао. (Проду)кен1в сл^дув.) , МОЖЕ ЛИ БЛАГ0НАРАВ16 НАТРАГЂ Устунити? и могу ли освоенш духа ЧОВЕЧЕСКОГА ЗАГУБИТИ СЕ? (Сг Н&мачкога.) Ч »*сто се ммсли, пли наИманћ барт> радо се говори , да благонараше натрагЂ уступити немог. же, оно. што е човеческји ДухЂ осво1о , Да не-? може се више изгубити , и прп томђ Драш се.