Подунавка Београд

ти старостб, иити бћдства ЈоштЉ порушити могоше, само што су очи оштрину вида , и косе свош пређашнго бого изгубиле. — Плгосиомљ већљ киша падати поче , кадљ 6 онт. нћку, не далеко одт> предстоеће варошице гостилницу нашао, и са своимђ дКтетомљ унутра ушао бмо. МеђутммЋ 1 оштђ више жителн те варошице ту су се бмли скупили, да се одђ непогодногљ овогт. времена заклоне. Међу овима и самт, лроповћдникљ (Раб1ог) варошице те нахођаше се. — УлазакЂ страннога лгобопшт.шиве нб10ве погледе на себе привуче. Оиљ пак-в учтиво све поздравивгии, упути се кт. едиои у краго собе стоећои клупи , остави свои завеаЈлаи , и ећдне покраи д!>воичице, кои се тужаше, да е вр.10 уморна, и милугоћи го по образу заиште одђ гостилника чашу прост1ега вива. „Вм мора да изђ далека путуете?" запшта га Мешуст. (тако се зваше проповћдникЂ оваи); „ербо мала видн се да е врло уморна." „„Доста по изђ далека, врло изђ далека,"" дубоко узданувши, одговори оваи старши.* „Хоћете ли скоро цћлв пута вашегЂ достићи?" запшта онаК далћ. ,„,ЦћлЂ?"'> одговори старши; ,„,а никакве цћли немамЂ. —• Л самг, бмо воиникђ у Хановеранскои служби: затммт, ран ћнЂ, зароблћнЂ, и садЂ прослкЂ. Жена ми е посвуда слћдовала, но Англезкои, и Французкои, докђ на послћдакЂ силе ши изнемогоше и она у еднои Французкои болници неумре. То е све, што н о мени казати могу."" „Бћднми човече!" продужи Меш 'усЂ далћ, „па шта сте садЂ намћрени чинити?" ,„,Шта ми друго заостае, но просити ; ербо тко бм се старогЂ немоћногљ воиника, и едне јоштђ малене , и неизображене дћвоичице примити хотћо?"" ,,Несумнните се о проммслу Бож ^емЂ , коегЂ таине путове МБ1 слаби смртни никако постићи неможемо , " одговори МенЈусЂ. ,,Може бмти да е васв самЂ промшсалЂ Бож^и садЂ овамо довео. У нашемЂ мћсту умро е не давно гробларЂ нашЂ, нћгово мћсто , ако и незнатно, но опетЂ сђ извћстномЂ платомЂ, и еднммЂмалммђ обмталиштемЂ на гроблго сагожено, садЂ се упразнило. Можете ли се вб1 одважити, да то мћсто замените?" „„Одважити?"" повБ1че странн&1и, при коемЂ рћдко нћко движеше, на лицу нћговомЂ

изобрашено, душу му потрести чинаше се. „,,Л немамт, се иа што одважавати; но ако вм мени то мћсто даруете, то ћу а сматрати, као да ме е сама рука Божш овамо по олуи овои, плгоску и киши на срећу мого довела."" „Добро, " рече МешусЂ , „да причекамо јоштђ мало, докђ ова непогода ггређе , и онда ћу васЂ кђ господару варошице ове у дворЂ одвести, и тамо васЂ препоручити." „„Богђ некЂ васЂ зато награди,'"' одговори старми дубоко тронћнЂ, и сузе му преко црнога лица потекоше. —• ,,„Но кажите ми, молимђ васЂ, како се зове варошица ова, предЂ кофмЂ се мм находимо?"" „Варошица и спаилукЂ таи зове се ФранпенталЂ." ЗатммЂ разговараше се мало, и на-едаппутЂ непогода сђ наивећомЂ силомђ бћснити поче. Буина се киша спусти; громови ужасно рмкаше, и мунћ непрестанно сћваху тако, да су се сви уплашили, и проповћдникЂ капу свого сђ главе скинувши, поче се Богу молити. •ТекЂ после сдногђ сата киша мало престаде, облаци се мало по мало разведрнше, и сунце природу лгобко своима златнима зрацима поздрави. „Но хвала Богу!" рече проповћдникЂ, покрмвши главу свого капомЂ , „непогода прође, и никакве штете неучини ; но шта више слћди благослова Бож1н нашима нвнвама и ливадама остави. — Ходите садЂ дакле старми, ако толико крћпости у себи осећате, да са мномђ тав малии путЂ до двора учините." ,,„Л самБ готовђ на вашои служби,одговори старши , исплати свои дугЂ ; пробуди свого малу дћвоику, коа е међутшмЂ , докле су се они разговарали, уморна будући, сладко заснала бшла- „„Ходн, ходи МЈарЈа ! "" рече старши овои малои, ,„,мш смо хвала Богу опетљ прибћжиште наше нашли."" Ири овмма рћчма узе онђ дћте ово за руку, кое се едва одђ сна разбудити могло, и пође сђ човеколгобннмЂ овммђ проповћдникомЂ У ДВОрЂ. ВилдавЂ , господарЂ двора, и варошице ФранкенталЂ, на препоруку свогђ проповћдника одма в Марка (тако се зваше оваи старши вонникђ) драговолвно прим10 , и већЂ сутраданЂ, са св010мђ маломЂ кћеромЂ, онђ се у оно обмталиште на гроблго усел!о баше. — Гроблћ са-