Подунавка Београд

0:1

ј»г> имало е врло л1по полон1»»н1е, и одђ пређашиви гроблара већимЂ прилћжан^еиЋуређено в украшено бнше. Цвћтне лее украшаваху многе гробове, витке жалостне врбе и зова прушаху се преко гробова по зидовима , сђ коима е гроблћ ограђено бшло. Не далеко на едномЂ брежулвку лежао е дворЂ властелина, и своимђ украшенимЂ зиданћмЂ, вшсокима прозорима, и колосалиомЂ кашомЂ предлагаше чудесно противлкнје овоме покон мћсту. — СвудЂ пакЂ наоколо лежала су плодоносна пола и ливаде, и изђ далека лгобезчо осмћваху се плаветни брегови на ован пр1нтнми и краснми предћлЂ. Старми Марко са станћмЂ своимђ сздђ блше задоволанЂ, и ако не за срећна, то и за несрећна себе садЂ недржаше. Онђ е садЂ у окруШ1К> мртвм Жив10, кадЂ и тако живећи у свћту, много бћде одђ живм претрпи , и желћнми пбкои, кога се тако дуго лишавао, едва се еданпјтђ печалномЂ срдцу нћговомЂ повратт бнше. — Наирад1е сћдш е онђ у вечерЂ предЂ СВ010МЂ нућицомљ, и тужећи у ммслима погруженЂ , сматраше на дворЂ властелииа. И мала МарЈа скуро се привмкла бнла, и премда е нбои брижлБива нега матере оскудћвала, то опетЂ на-скоро получи Мар ^а готово матернго лгобавв и пр1ателБСтво кодђ госпое учителвке мћста тога, коа се нћ прелгобезно прими , и добродћтелнми Мешусг> И1е пропуштао бмо, у празнима часов,има нј.ои у нужднимЂ наукама и воспитан1н> наставлћије давати. — Врло радо забавлаше се она на гроблго , кое е различннмЂ цвћћегнЂ украшено бмло, и кое е она не као ужасно обмталиште мртвм ; во као пр1нтну нћку цвћтну башту сиатрала. Она е ту понаивише бавила ее , вћнце одђ цвћћа плетући, коима е она крстове умерши , за кое е паметствованћ лгодско већт, угасило се бмло, украшавала; или поливагоћи цвћгне лее, кое е лгобавв, пр1ателвство , и благодарногтг. мртвнма овде насадила бмла. Но Н1е она дуго ово свое увеселћше тако сама и уединћна проводити могла, на-скоро получи она садружннка Густава, смнчића властелинова , коегЂ краснвш ликђ мале странне дћвоичнце изб велнколћпногЂ двора овамо примамлвиваше. И текЂ што е одђ учитела свогђ, мале свое уроке (лекц!е) свршившн , утећи могао, таки е кђ малои овои дћвоичицн дотрчао, и дотле бм се ту забавлно, докле га небн одазвали. — При овима прЈатнима увеселћн1лма и играма, протекоше нћколико година, при коима д!>ци овои увћкЂ се зима као лготни нарушителв

нвине радости указмваше , и нљи на дуже време раставлаше. (Продуженха слбдув.) КНБИЖЕВПЕ ВГ.СТН срвеки с п о м е н и ц и. Сви просв^ћћени народи, кои су до сада по сто пута нсторЈш на свомт. езмку н у сваком^ виду издавалн, нспреетак) и дант. данаитћ1и исту сђ на8лћпшнмт. и нандражестшилт. образима свЉту представлати. Сви почитуго исторнческа предан!а за наиполезпјк) науку у животу чонеческомЋ. Народт. Србсши — на жалоств морамо првзнати — у тоић е далеко заостао. У древностн имао е своо красио политнчно бБ1ће, но ше имао праве исторје: и данаст. тина родЂ Србск1и на зр4нику свћта, а нема повћсти. Ако е у древности лишавао се свои историка, осуђенљ да се бави са ватромЂ н мачемт. по духу времсна: зашто данаст., кадљ сунце истине свима родовнма сае, онђ да очизатвора? Нити животђ другн народа сматра, нити се самљ на истини свон дћла огледа! У тоВ тами ако 6 бј оскуднцу обште истор!в коекако извинили, недостатакчћ у исторш свога рода никако се извннити неможе. брбо , ако е прва свима родовима полезна, друга е свакомЂ поединомЋ веобходно нуждна; она о туђнну ради, ова о свонма говори; прва поучава , друга животвори; она разуМЋ пита, ова н у срце дира. Крозљ внутреностБ Србина свето неко чуство мшли , кадт. га пов^ћств доведе у тамницу , гдн Дечанскш почива, ил' у собу, гди киезЂ ЛазарЂ последпБ1н путт. вечера. Наука, коа изт>- овм позор!а друге освћсћуе, Србнна ће разжарнтн и до нансвет1егБ одушевлћн1а за добра и славна дћла узбуднти. И ово е узрокЂ, што е долеподписапми, за побудити желго кт. иеторнческомт. знанго, одваж10 се * ^Стготенике СрбскогЂ Народа и , т. е. наизнатши позорЈн истор!б Србске , у ваинснЈемт. и што краћемт. образу издатн , почингоћи одђ нанстарш времена па до год. зг>'п. Издавателћ знагоћи , колнко у томђ д4лу много чинн живо изображеше позорјн поедшш, знагоћи , да е око паилћпшш путБ у душу човеческу: усуд^о се е у овомг издан!го онбхмђ путемљ ступнти, коишб ходе данасв наипросвћћстан вародк. Споменици, кое издавати нам^ћрава, неће посити , сама мртва слова , но изображеша знатнн приклгочев!п , образе кралћва Србски и свм знатнвх Србски смнова. Пов -ћстБ рћчма описув позор!а, овде предЂ очи излазе сама собомт. позор|'и; описаша неможемо