Подунавка Београд

103

што е безЋ силе бмо изговорЂ Риилннина, да н1е законе знао, танође, и јоштђ више е немогуће Христ1анину, да се сђ непознаванЉмљ светм закона предљ судомљ спевмшнЈ.гг и праведногтз законодавца оправда; гдћ ће се, као што онт> вели, казнити и кои ше знао, као и онаи, кои е знао. Ова божественм закона наука, премда е непремћно нуждна, пренебрегнута е даиасљ, као и друга добра; и тако у обште видимо више нби садашнћгт. времена Хрислпана у наивећемЋ незнанм, или само у безметодномт. и одх. части знанш свое собствене вћре. Родителви, кои бм требало да су први вћроучителви свое дћце, безЂ в]'1роучен1а будући , нити могу, нити хоће да науче свого дћцу. Да ш ко упмта , имаго л' времена за сва проча дћла живота и бриге? Труде се ст> великомг. бригклвивосћу , да сабир,ак> богатство за свого дћцу; труде се за благополучне бракове ; а за само добро воспиташа свое дћце немаго времена; или, и ако имаго времена, сво е воспитан1е, кое шмљ даго, ограничено у толико, да 1и науче, каквммЂ да се начијЛОмђ слино одћваго, и како да се владаго при узаимнимт. посћћешнма и поздравлћ.н1нма. Оваковммћ родителвима врло е сходио ово , кое е Кратесв рекао: .,Куд-Б сте похитали, лгоди ? шта се ст> толикимт. внимашемт> трудите за полученћ новца, а пренебрегавате воспитанје ваше дћце, кошб ћете оставити новце?"*) Родителви пакт., кои се показуго да имаго старанћ за свого дћцу, они се изговараго, да незнаго начшнђ , коимт. бм 1и поучавали. С т е р 1 н М. Ш к а.

ИНБИЖЕВНБШ ПРБГЛЕДЂ.**) Горскгп ВгенацЂ. Историческо собитге при сершетку XVII. вгека. Сочииеиге 17. II. Н. Владике Цр*) Велаше КратесЂ, да 6 б 1 требало (кадЂ 6б1 сашо могуће 6 бјло ) попети се на наиввипе и!)сто вдне варошн, и оданде повикати: ,,0 лн>ди, кудт. сте залутали, кои се внимателно за получен!) новаца осишђ свега трудите, а за ваше смнове , иоима ћете ове оставита, врло мало се бринетс."? На ове Кратесове р!чи додав Плутархт. вдно врло паметно мнјзшв. „Такови роднтелви (вели) чнне оно исто, ков и они , кои се за чизму стараго, а заборавлдго ногу, за кого и чнзма." — С. М. 10.

**) За наст. е мб 1 слнмт . врло важно, знати, Вако се д&ла наши списатели оцЉнгои) на странима езв1цнма; и зато превео савв критику о ГорсколЂ В ^нцу, печатану у кнбижевномЂ листу, кои излази у Задру подђ именомЂ : 1.а Оа1тах1а. 1>орјје БанЂ.

ногорскога. Н Бечу, Слоеимач. о. о. Мехитариста 1847. Подт. овнмЋ насловомт. изашла е пролћтост> у Бечу една историчка драма пресвћтлога Владике Црногорскога, г. Петра Петровића, мужа веома знаменитога, и еднога одђ наикрћпч1и обновитеил Славенске кнвижевности. Ово дћло одђ велике важности за нашЂ народт. представлн еданЂ случаи , кои се догод!о на коицу седамнаестога столћтја, а то е бмло ослобођенћ Црнегоре одђ Турскога нрма. Чуство вћрозакоиа у нћму дивно влада, смК1оано са некимЂ див 1 имђ гоначтвомЂ, али умћренммЂ одђ ладне разумности неки стараца, кои су поглавари народа, и кои плету жице свега сузаклетја, Душа цћле драме еств Владика Данило СтћпчевићЂ НћгушЂ, и онђ се надЂ свима одликуе не толико власћу, колико знанћмЂ, родолгобиввшЂ и вћроисповћднммЂ чуствомЂ, узнешенммЂ на наивећШ степенЂ благородства и вмсине, али кои ие прелази у ФанатизамЂ ни у свирћпостЂ. Онђ ти е иепрестано предЂ очима, и колико већма у намћренго, одђ нћга зачетоме и у зрћлоств приведеноме, напредуе, то већма ти се допада. На првми ма \Ђ чини се таванЂ и таинственЂ сбоимђ воиводама, али башЂ ова тавноств дае нћговомЂ говору иеку узвмшеностб. КадЂ е пакЂ изпБ1тао теженл св1 - го, и увидш обшту волго, нћгова душа у еамомЂ дрктанго радуе се, и добмва живлго и радостнио бон). Онђ неће сђ Турцима да се завади, а завадш бм се, кадЂ бм нуждно бмло, али управлл свако движенћ, подиже и укрћплава сваку мишицу. Тако онђ извршуе свое дужности духовногђ и временитогЂ поглавара, а да никада несиђе на какво дћло, бмћу своме несходно. Прекрасио му е описанЂ карактерЂ и единми може 6 б 1 ти , кои е сасвимЂ развјенЂ. Сви други карактери, кои више, кои манћ , некога су див>ега гоначтва, одушевлћнога мрзосћу проти†слћдователн Турскога вћроисповћданн. Разлика стои у већои или манвои сили, у већои или манвои разумносги по узрасту и изкуству особа. " Али морамЂ признати, да досада јоштђ нисалш видш ни едно описанћ кое Славенске обштине, кое 6 б 1 точи1е и живлћ одђ овога 6 б 1 ло . Само у народнима пћсмама налази се черта, овоме описанго подобнм. У наши списатела небв! 1и могао наћи. Овдћ видишђ вћрно описане наваде, обичае, добродћтелБИ, пороке , предразсуде, вћро-