Подунавка Београд

110

БОЖШ ПРОММСАЛЂ ВДИ МЛДЋ СВАКИМЂ Д0БРБ1МЂ ЧОВЕКОМЂ. (Продужен^в.) Овако разговарагоћи се дођоше ово двое задгоблћнш на брежуилкЂ еданЂ, на коемљ природа сама чбуномт. нћкамљ, пр!нтну с].нку чинаше. „Аиде овде да мало сћднемо, " рече ГуставЂ, „и да л!.поту естества осмотравамо. Погледаи само, каква е свуда наоколо прјчтиа тишина , као да нигда никакво узнемириванћ догодило се небш." „„Мени се чини, да ћу л оваи предћлЂ скоро сасвшмЂ друголч1е сматрати , "" рече Мар1н, и дв'ћ кристалне сузе на лћпомљ лицу нћномљ заблистаго се. „Неразумна ! " шалећи се затммт> Густављ рече: „Ш.руи ми, имат-ћемо мм 1 оштћ много прјлтн!и вечерп!, него што е оваи бшо." Мар1а погледи садт> сасвммЋ печална, у непреетано »'рачн!и бмвагоћ1и предћлЂ, и уздишући рече : „„Много бм болћ за мене бмло, да умрем-Б, и да у овомг. спокоиномђ мћсту одпочивамЂ; ербо 6 бт се онда све туге мое ослободила."" „Мар1е!" пос.че краткогљ ћутанл, запмта Густа†, „иадЂ мм никакво друго прибћшиште наћи небм мог.ш , развћ прибћжиште смрти, и ако 6 б 1 неумолима и пр^горка судба насЂ разставити принуђавала, реци ми, шта 6бј тм онда избрала, разстацакЂ, и.ш смртв?" „„Смртв,"" шапташе Мар1л, плачући и главу свого на прсима Густава сакрмвши , кон срдачнћш полгобацћ на челу 1ои притисне. У томђ истомђ трснутку заечи нћко сакрмнено и нсно смћлнћ. Обадвое ужасну се, и ГустанЂ разарентз сматраше свуда около себе , да бм тогђ продрзлЂнвогЂ усмотрити могао, кои га у наипр1нтшемЂ положегпго нћговомЂ узнемиравати усуђуе се; но бадава, у цћломЂ предћлу нигди никога видиги немогоше. Марја пакЂ нко уплашена, позпа таки, да то смћннћ оногђ продрзлЂивца странногЂ бвгги мора. Другш данЂ у готру старми ВилдаВЂ при обћду са ЕвермондомЂ сћдећи, и пушећи запмта га: „Ио како вамЂ се допада у Франкенталу?_и : . „„Врло добро"" одговори ЕвермондЂ; „„ФранкенталЂ има прекрасно положеи1е ; има пр1нтнБ1

равница, шума, баштш и рБ1бннка' ; но особито Л'1'. 11 Б1 дћволка."" „бсте ли вб 1 већЂ то прим 1.тили?" запмта старБги смћгоћи се. „,,Тко то небм примТ .т10 при првочЂ погледу! Да богме кадљ бм се човекЂ дуже време бав10, као вашЂ господинђ смнђ , могао бм и болћ примћтити."" „Шга вб 1 хоћете тимђ да кажете?" „„Онда ммслимђ да се могу наивеће лћпотице избрати, и изнаћи."" „Како вб 1 то разумћвате господиие Евермонде? Мои (' Б 1 нђ валЂда н^е —" \ „,,6 стб , естћ в1.руите, на мого рТ.чв, онђ е залгоблћнЂ; но штета што тако младЂ , и изреданЂ младићЂ тако нко заблудјо е, и смртно се залгоб!о."" „Како мои сбтнђ , о изреците ми молимђ взсђ господине, шта сте почели , ако сте мои искреннБ1и пр1ател!.." ,,„Е добро дакле — л самв гоче младогЂ господина застао сђ вдномђ простг >иЂ и прекрасномђ д Т .вицомђ, :1 мшслимђ то ће бмти кћи вашегЂ гробллра."" „Чш? гроблнра?" „„вств нКгова; ербо самБ а шо, ако се неварамЂ , .вид10, да е она нредЂ кућицомЂ гроблнра сћдила."" „Но шта е дакле далћ бшло?" ,, „ О нђ е сђ нбомђ о лгобави много говорјо, обћћавагоћи ши се , да ће го за супругу узети, и на послћдакЂ, као што обично бБ1ва, говорише обое само са устнама."" „Господине Евермонде, можете ли вб! то посвТ.дочити?" * ,,„На мого честБ."" „Гди сте 1и видили?" ,,„Иа едномЂ брежулБку подђ едномЂ сћнкомђ чбуна нћкогЂ, кое мћсто као да е самЂ АморЂ за лгобезин пр !уготов1 - о."" „Господине Евермонде, вб ! ћете менивелику лгобавБ учинити , ако ме вечерасЂ тамо одведете; а за проче мон е брига." Господинђ Евермонд-ћ то му таки учиниги обћћа. —■ Е сздђ самБ већЂ ово дћло нв1о , говораше онћ затшмЂ сомђ у себи, надамЂ, се да ће ми за рукомђ поћи^ Мени е истина жао Густава, но онои дћвоики осветнти се морамЂ. ТекЂ што вечерЂ настуни, и равнице Франкентала сћдагоће сунце, на часЂ освћтлнвагоћи;