Подунавка Београд

111

остави, и ноћна тавиоств приблиагаваше се, старвш господинђ у лпупџе (огртачт,) замотант., и шеширЂ нпо на очи натакнувши, у собу Евермонда ступи. „бсте ли већЂ причравни?" запмта онг> оВОГЂ. „„бсамБ, и стоимг. на служби."" одговорн таки. „Умотаите се давле добро у оно нпунпе,"" пружашћи му то, „и изволите да идемо." Евермондћ таии замота се у то апунџе, и обое пођоше, нраћени одђ нћколико слугу. Већт, се сасвБ1МБ смркло 6б1ло , кадт. до мћста оногђ дођоше. „Тамо е она сћнка," рече ЕвермондЋ тихо, „но не чуете ли вм зарЂ ништа?" ,,„Та све « мирно,"" одговори старми. „Но л чусм'1) н !.ко шуштан1 ! 1," рече онћ. „Д-аи да се при јлижимо ближе " И нриступивши затммЋ мало ближе, заиста и гтар!>1и господинТј нћко шаиутанћ чуо бате. „Чуете ли садг> господине?" запБ1 г га ЕвермондЂ. . Вилда†мане главомг.; ербо му е гн1.вт> већт> сасвммЂ гласљ пресћкао бвт. Занста пакЂ башЂ злми ду \ђ опетЂ е ово двое за.поблћнм садЂ подђ сЈ >пку ону довео , гди су оии у блаЈкенимЂ разговорима о радостнон будућности наслађавали се, незнашћи иишта , каквми е црнв1и облакЂ већЂ наспрамЂ нг>1ове главе спуст1о се „Мар1е! вћруи ми, л ти се јкивотомђ моимђ заклиићмЂ, да ћешЂ тм бмти мол супруга , тм, или никон друга!" Ове рћчи исно зазвече у ушима сторогЂ Вилдава. И садЂ већт> немогаше ее оваи дуже задржати, но на-едан-путЂ раз.иоћенЂ, изђ чбуна едногЂ, подђ коимђ се прекрјо бнше, предЂ ово двое залшбл^нБ! нзиђр. „„ А а ти се опнтђ заклинћмЂгромовитнмђ гласомЂ повичн старми, ,,„да ће ова иевалана дћвица сутра у ланцима окована бмти."" „„Отче!"" повиче ГуставЂ, сасвммв побледивши. .,.0 БоаЈе!"' рече Марјн тужећи, и сасвв1МЂ изванЂ себе одђ страха поставши. „ЗарЂ се тако , " лготито дрекне старвш, „св1нђ Вилдава обеаумити могао , да се онђ у едну просту дћвоику залгоби! Пи срамв те бмло! томе се одђ тебе нигда надао ннсамв!" „„Отче сладк1и! послуиЈаите ме,"" молаше ГуставЂ.

„Ни едну рћчв! н ћу одсадЂ наћи средство, тебе одђ таковв1 безсрамнв1 дћла одвратити? кадЂ тм ниси честп твое породице сачувати хтћо, то нећу ни н тебе штедити." (КонацЂ сл^дув.)

КНБИЖЕВИМИ НРЕГЛЕДЂ. Горсчт Шенацт,. Историческо собитГе при свршетку X \'Н. вГвка Сочипетв П. II. II. В.шдипе Црногорскога. В Бечу, СШоеима ч. о. о. Мехитариста 1847. (Конацт..) Списателв н!е раздћл1*о спого драмму на дћнства, као што садашнви обмчаваго; чини се да е онђ ишао начииоиЂ Грка , кои су дћлили нљ10ве траге.не у неколико одмора , попунћнм хорима. Тако онђ свакш чзсђ прекида дћиствованћ , а поставлн едно коло , у комђ се пћваго славна дћла народа ; и ова узвмшена лирика, кол се може сравнити са хорима Манцотн,*) служи дивно кђ томе, да већма узпали духове на мрзоств противу Турака. Главна у овомђ дћлу вћштина еств нагомиланћ множнне случаева, у коима се приповћдаго свирћпости, угнћтаванн, неправедности Турака противу Христ1 - лнина , докђ ови послћднви рћше се сбацити нрамЂ. изтеравши и побивши свое непр]лтелћ. А .ш ако тллике лћпоте с^аго у овол1Ђ драматичномЂ дћлу , налазе се и нћке мане, нћке погрТ.тке, одт> кон и наизнатнји умовн мучно се могу сачувати. А погрћшке, кое самБ примћт1о, тачу се иаивише екопом^е драме. До преко половпне д !>ло има мало движенн, и чини се непокретно збогћ увођена догађап све ИОВ1И, свеза, кое на прввш махЂ немогу се накако увидити. Жестока желн стихотворца, да опише народне обичае, навела га е, те е уметнуо мпога излишна позор1н , кол неодговараго ни наиманћ цћли драме. Ноћки сни, говорЂ у сну Вука Маидушића и слушанћ два друга, пророчанства учинћиа на голои плећки еднога печенога овна, прпповћдке воиводе Драшка о Млетцима тако дуге и досадне, глупоств попа Муе, то су све одступлћнн и уметци, кои ничему неслуже, а задржаваго д ћло , кое е сђ почетка и по себи еднолично, те шкоди цћлости. При свршетку дћло напред.уе удивителиомЂ брзиномђ , и дугачкш плзчђ сестре надЂ убЈенммЂ *) Манцони в наиславнш лиричк!и п4свикт>, што га сада нмаш, и што су шожда нкада нмали НталЈанци.