Подунавка Београд

115

цу своме, „„у томђ сладкш отче послушати хтћла, и прилћжно самв свакш састанакт> сђ младимЂ господиномђ избћгавала; но младми господинљ, непрестано туда пролазећи , и са мномђ се састати желећи , строгу ту заповћств вашу на послћдакЂ преступити нагошо ме е. Ахђ камо срећа, да нисамв жива, кадт> самв ово дочекати морала! Но л знамљ, зашто тако ружно о мени ммслите, и зашто о невиности иоши вм се сумннте. Господинђ ЕвермондЂ, коегЂ самв л, збогт. безобразногЂ нћгОВОГЂ поступка, одђ мене одтерала, то е све на мене потворш; но Богђ види свач1в срдце ; онђ зна невиностЂ мош, и онђ неће ммслимђ мене оставити. — Но ако башЂ мени опростити нећете, то наложите мени наисвирћшн) казнв, само поштедите могђ бћдногЂ, и старогЂ отца , кои 6 цћлми готово животђ свои у бћди провео!" ,,„Н вамЂ опраштамт.,"" рече на то старми господинђ, ,,„но строго ти одсадЂ забранмемЂ свак >и састанакЂ , и разговорЋ сђ младммЂ господиномђ ; а и л такође одђ мое стране трудит-ћу се за то , и затвшЂ ш одпусти одђ себе. Како пгго две ружице , на сдномђ стручку стоеће, кадЂ се узберу и разкину, обадве почпу сушити се, тако и оно двое залгоблћнм сасвимЂ садЂ венути, и гу ^ити се почну, Старми господинђ причћтивши на послћдакБ , да се никоимђ другимЂ начиномЂ смну единцу нћговомЂ, кога е нко лгобЈо, помоћи неможе, кои већЂ као полумртавЂ изгледаше, саизволи наипосле, да онђ Марјго за супругу узме. И таки старогЂ Марка доведе у днорЂ свои , учинивши га надзирателћмЂ двора. Као што сунце сваку тварБ оживлнва, тако узаимна нБина лгобавв, и весело срдце разведрило е брзо бледа нБтва лица, и образе нБЈове украсила лгобкомЂ ружичномЂ ботмЂ. После смрти господина, и старогЂ Марка, живили су они шштђ много година у соглас1го и лгобави, и супружество нб 10 во краснммЂ е породомЂ Богђ благослов^о. —■ У Н. Саду. 1ованЂ ПоповићЂ, Д&в. Учнтелв. ОДЗБ1ВЂ II ДОДАТАКЂ. ПредЂ што ће примћчашн моа*) сверху животописан1а С. Апостола Петра и Павла , у У. ®) На ова примЉчан'|Н одђ векога г. Др. П. Ст!ића , као што нам -б н познато ушлта, нзншао е у ч. 26 Зоре Далпатинске ндант. пакостнвш в врло злу нам^ру одкрнвашћш одговорт.. О дђ нашегт. Фрушвогорца надаио с«:, да овомт. раваолннку неће оствтн дужанг. Т.

части Збнрке одђ издателн исте г. Петроваставлћна, у листу овоме 1) на видикђ свћту изићи, указао се е одђ хвалћногЂ господина у Новинама Читалншта БеограоскогЂ одђ 16 Ман т. г. у числу 20. чланакЂ еданЂ подђ насловомЂ: „Позбшђ и Поправка," гди г. ПетровЂ у смотреН1го опредћлен1л времена погубленја ПавловогЂ погрћшку свого изђ побуђен1н: „што се наводЂ онаи, кои е изђ истор1е западне цркве поцрилћнЂ неслаже са истор |'омЂ наше источне цркве" признавагоћи нвно предлаже пмтанћ, сирћчЂ позвша, да му се каже : „да л* в наводв истор1в наше источне цркве на СлавенскомЂ езмку, или западне цркве на Римскомђ езмку вћровтн1и?" Н за дужностБ мого сматрамЂ како у смотрешго пмтанв овогђ одговорити, тако и шштђ нћка о кончини С. Апостола Петра и Павла, као додатакЂ ко моима примћчашлма служећа, прослонити. О постанку реченм Апостола , нбшвомђ Апостолскомђ дћиствованго и списанјама, премда иста сво наше вниман1е заслужуго, засадЂ ћу прећутати; ерЂ томе нити е садЂ прилика, нити пакЂ време. И о обећаномЂ ћу кратакЂ, у колико в можно, бмти, да не бм како дугимЂ разчленаванћмЂ важн1имЂ можда и цћли повременогЂ овогђ листа у много болћ одговарагоћимЂ предметима мћсто запремш. Но некЂ ми се за оваи парЂ за зло не прјими, кадЂ се тако десило , и кадЂ тако срећни нисмо, да или мм на овои или вм на онои страни поне едне новине ил' листђ црквенми, у садашнБимЂ времена обстонтелствама одвећЂ нужднми, —■ у комђ бм се што о внутрености и внћшности цркве наше рећи и поразговорити , а нападнике и противнике одбити и убћдити могло — имамо. Ово предпоставивши кђ самои ствариступамЂ. Г. ПетровЂ у горенаведеномЂ чланку свомђ ћутанћмЂ потврђава: да ко опредћлешго времена — кадЂ е ПетарЂ и Павле погублћнЂ — ништа друго неоскудћва, осимђ единствено доказати, кои су наводи вћронтнш, еда ли наше источне цркве на СлавенскомЂ езмку, ил' западне на Римскомђ написани; као да супрвобмтни извори за доказиванћ догађал у рћчи стоећи на та два езмка начертани, или да е у изслћдоваи1го истине историческе само пазити на езмкЂ, коимђ е писателБ кои писао, и КатоликЂ лн онђ ? !

1) Вад н ч. 81. 22. т. л.