Подунавка Београд

116

Ше се у источнои на Славенскоит>, нити у западнои цркви на Римскомљ езвшу прво, већЋ на ГрчкоиЋ, а доцн1в како на онммћ , тако и на другимЂ ЕвропеискимЂ езБ1цима; нити су списателви прве, нити друге о овои ил' онои само, но и узаимно о обадвои црквн писали. На Римскомђ се езмку почело текг. четвртогта столћтјл нћшто писати, а на Славенскомг. 1 оштђ много касн1е. Сасвимљ е противно са езмкомЂ Грчкимђ . Оваи е бшо у прва времена Христ1ннства, и кадЂ се 1ерар1шн утврђавати почела, у обадвои цркви дипломатическ1и, на нћму су правила соборна доиешена бмвала ; на нћму су се распре између обе цркве водиле, исторје, Богослов!е и друге науке писале како одђ источнм,

тако и одђ западнм. Одђ тогђ се времена н В0Д1О обмчаи онаи , кои е у Римскои цркви до среднћгЂ вћка траао, да кумЂ или креп ^аемми Символђ вћре наипре Грчки , па потомЂЛатински очита. 2) Изђ тога е узрока дакле и нуждно ономе, кои што о почетку цркве Христове иисати намћрава, поредЂ другогЂ, нарочито ГрчкЈи езмкЂ изђ основа знати и разумћти ; кздђ свагда треба, гди се налази, изђ правогЂ и подлиногђ извора црнити. (Дал^ћ сл &дув.) 2) Срав. ЕЛт. Маг1епе Ле 8111141118 есс1. г ШЈ јц « ес1. 2. Т. I. р. 88. А ОауапН 1ће8аиги8 8асг. г |(ишп е(1. в. М. Мега1и« Т. I. р. 42. н друга у "и^аЈсћп БП>Но1;ћ. зутћо!. Те1иа р. 57. наведена спнсашн.

с м в ПРИМ^ТВА у свое ДОВА Има 1и доста, кои су се не мало чудили бомбастичкомт. изв г {јСТ 1 н > „Данице " о тр1ммФима бечвогт. умћтника, г. Леве, у Загребу. Слабо !и има, кои неће призиати, да шв ! оштђ време, народт. иашт. овакимђ питама клмкати, ерт> се одт. тога сигурио угоити иеће. Театроманјм, Вадетомашм, БаломаиЈм, Шпектакломаипо , и везнамт. какву Јоштт. не манЈго, између »ожнБ! Славена сада већт. каламити , значило 6 б 1 народт,, кодђ коегт. су многе жице и тако доста већт. попустиле, 1 оштђ већма кварити. Невелимо то зато, што се оно извћстје тиче иностраногт. ум-ћтнива. Слава и поштенћ сванои вћштини, само све, што се кодт. насЂ чини, нека има свом мћру. Подобни ћурег-и ркеи(1о-еп1ћи81а8ш-и куга су за изображене већт. народе , а камо ли за гожне Славене. То зна сваши, кои в ове само са незапалћпвшт, мозгомђ !оле проуч!о. Жалостн1е е јоттљ то , што е свима готово круговима мжнђ1 Славеиа своиствено већЂ постало, да се туђинству радо кланнм и диве, и све, што е туђе, у звћзде кјм , а свое на жалоств или незнам цћнити, или презиру, и сами блатомт. калвм. — 8!с поп Киг а(1 ав1га. — Положи кући наипре дубокЂ и чврстЂ темелБ, па онда дижи !ои зидове, и украси 10 сђ пола и изнутра , ерљ иначе срушит-ће ти се са свима своима украшснима, и у прашину ће се разпрштати, а прашину — вћтарЂ разноси. Нскт. в више дћла, а манћ славе, ерг слава

И Ц Е безт. дћла трула е закрпа, а ова — некр!е дуго голотинћ. — Желити е, да ово, ако и ше прво, буде баремЂ последн-ћ , ако нећемо , да намЂ наипосле и оно мало наши лвнБ1 листова постане, по примћру многи Нћмачки часописа, само гола театрално — иузнкално ■—■ тр1гомфална хроника. ДоброрадовићЂ.

С И Т Н И Ц Е. * КадЂ су 6 б 1 Ли Французиу Ићмачкои, ишла е едномЂ предт. зору нека пралн поредЂ страже. СтражарЂ: (Јш ујуе? (Тко в то?) Прала: Ба уасће (крава). Хтћла в рећи: ОДмсћГгаи (пралн). СтражарЂ: В(Не! (марва!) Пралн разумћвши, да ши заповћда молити се Богу (ће1*), склопи руке н почне читати: Отче нашЂ„ иже еси и т. д.

НОВА КНБИГА. Регистерг , или обширно назначешв садржап законика ерађачскоег, уредба земалг>ски и указа. Цзведенг изт, законина грађанскогЋ и две части зборника, ГеорггемЂ Петровићелп. Д$ловод. Прим. Суда Обгитине Београдске. У Београду печатано у Кнг>игопечатнг>и Кннжества Србскогг 1847. —• На 4-ни, стр. II., 89.

Издано и печатано

УчредникЂ Милошђ ПоповићЂ. у Правителственои Ки б игопечатићи

у Београду.