Подунавка Београд

170

истои граматики заузииа на еднои страни Хр" ватски а на другои Нћмачки одђ 4 до 45 стране: Ћ Лтбо - труднозтг еповех народовЂ Еуропеанзкех на такг далеко се е пружила , да опи вноеоврзтнех НавуковЂ знанл на високи вр .гЂ , и Дику Звршенозти подигнули и векивећни своега Нмена Зпомеи-бкЂ за собумЂ озтавили есу. — Гдое такЂ зтранзки ву Доеодо-зписехч,, кои би ву томђ двоити моеелЂ , кое Народе и Хорватзки , ако премЂ Свету иепозНанЂ ц замало држанЂ на тулико достпгиулЂ е. да ву Броп мудрех и вученех позтавити се вредеиЂ би билЂ и ву никаквомЂ Послу одЂ друеех НародовЂ зкоро нелучи се, датгаче ву вгемЂ ж' ншми борити се могукенЂ е. ■— — Само едино Гоињ и ово желетие, да ву Норавнаин) и Оснажент своега бзика плелгенит ога, (кои каксе оснажи, почетному зподобенЂ позтаие), Трудбу положити не би препузтилЂ , иа коега СнажегЛ одч, всех ЗтранЂ Хвале вредни прави и верни ПрГатели и Лтбители Очевине и бзика Хореатзко-Славинзкога вреенпутЂ дижего се и з' сеоемЂ вандаван$МЂ книгг поради Оснаженл взика на племенито путуваик зправла/о се. и У години 1840-тоб изишла е Нћмачва граматика: „21п1ех1ипд Јиг беШпђси ©ртђГеђге зит ©ебгсшсђе бег 9?аНопаГ=©Љи1еп Јп &ет Ј?6гид1-с1с1)с Ппдагп ииб бго« а(:еп. —• Иапученк ку ПавукЂ Пемшкога бзика за потребован-6 народних школђ Вугерскога и Хорватскога крал%взтва. Г/ритиЗкана ву Будиму з' НралЂ. Мудрозкупчине Слоеми. 1840." На маломЋ 8 ву, стр, 8 и 307. Ијђ ове ћемо граматике навести са стране 223-ће, гдћ се говори : „ § други, ОдЂ Слаганн приречковЂ."„Наредбе : „I. Ву еездашгЉмЂ и полпрешезтномЂ Времену кажучега Начииа, какти и ву еежучемЂ зтое Призтавки за еременоречми: еу зесФаел^нихЂ еременахЂ зтое медЂ помочливеми и првнеми ; еу еежучејИЂ пако и' назершеномЂ Начину зтов предЂ временоречми и т. д." „2 Вноги такаи Призтавки сложг/о се з' Придавнеми и Временоречми какти и другими малеми Зтраикми Говоренл и онда зтое еуправЂ предг нтми е. п. беђг Ссбђ, агНд, дега&еји, правЂ лепо чловечно , ГФ(ссђ1гоед, ет ббесаиб Гсђбпсс 1ад , прелепи денЂ. „3. /*" едному никат изговору иесме се придати гошђ цјф!, за какти н$га бол$ никати: криво е речеио, еб ђа* еЗ Еехпег шсђ1 деПсјГеп. ЛрЂ двопзтру-

кно НикаиК , алити Недопушчан/ј чшш правг говореч едно потврден1;, и У години 1844-ои изишле су опетљ за потребу народнм школа : „ НменЂ книжицаза ХасенЂ Ладанзких училницг Хорватскога Орсага. Прутизкана еу Будиму з' крал?>. мудрозкупчине слоеихЂ 1814." На малоиг, 8-ку, стр. 32. И „Мали КатекизмуШЂ з питантхг и одговорихЂ за напменшу децу Хорватскога Орсага. Ву Будиму притисканЂ ву Штампарници кр. Вуг. всехЂ знаистеих% Зкупчине 1844." На маломЂ 8-ку, стр. 24. Изђ нрве одђ ови двио 1844 -те године печатанм кнвижица навесћемо овде са стране 15: „Очима еидимЂ. ГледимЂ на вртЂ. Роже су чрлег.е. Лилгуми есу бели. СлакЂ е модерг. Тратинско цвећв и кеблпче илити жабпкЂ есу жуте. Трава е зелена. Моп шкрллкЂ е ч,рнЂ. Духа чутил ^ђ сђ Носомђ. Модре ФГолице, клинчећи и друго цвеће дииие добро. Пис.ари ТулипанЂ не диши. НомрннкЂ смрди," Изђ малогЂ „ Катекизмуша " стр. 16 —• 17: „ЉобимЂ Те охв БогЂ лгоп изЂ всега Срца и Душе мое, зврху есехЂ ЗтеарихЂ и ееч него самога мене; каптиси Ти спмђ себи и самЂ еу себи непресежно Добро, и збогЂ Теб" лтбимЂ Ближн{>га мога, какти самога мене: О Боже! зажги з Огн1шЂ Лтбави твов Срце мое\ Тер7, изЂ о.ве горуче проти Теди Лтбави круто нко се жалуемг, да семЂ тебе Доброту непресежну и када збантувалЂ; одурпеамЂ есе и следн% есега живленл моега грехе и мрзимЂ на нк еечЂ, него на никакво друго зло; охђ да би ечинити могелЂ.' Да Те нигдар% неби билЂ збаитувалЂ: обечемЂ, да се хоћу одЂ везда по Милошчи Твогоп одЂ всакога греха чувати и рапгии вулгрети : него Тебе напвекгие Добро з' коемЂ ГрехолгЂ , наимре пако смртнемЂ збантуеати; есе пако вучин^не да се хочу правично по Милошт чи Твогоп зповедати, обечаиЂ и достоину Покору вучшшти. Прг1миме и пак за Сина твога и поде.1/1 ми Милогићу да зпунити буделп, лгогелЂ оео лгое обечанб. За оео Те просилгЂ по непресежнихЂ НаимихЂ твоега божанскога Сина Госпона нашега и Звеличителн бсуса Кристуса."(Далћ сд-ћдуе.) РУ ПА е А Р У К А В У, (ПродуженЈе.) Тм валвда нећегшв вћровати, ал' е то цћ' ла истина. Кадљ ми е бмло четрнаестљ година,