Подунавка Београд

171

$нао еамв чит.ати, писати и рачунити. Дотле самБ дотерао. Мои е отацЋ бмо сироиа рукод1)ЛацЋ, н!б знао шта ће одт. мене учинити, ерт> му е новацЂ оскудћвао. а то имађаше свое осиове, кое н садЂ добро увиђамљ. Имао самв едиога друга по имену Православа. Мм бмасмо свудљ и нигде, као што су дћца — див.1н , необуздана. Наше ха.шине нису <шле нигда иове, веГпн брзо умазане и поцепане. Тада е бмло кодђ куће батииа доета; кадЂ е то прошло, остало е при старомт,. бдан-путљ сКдили смо «а клупи у еднои народнои башти , приповћдагоћи едно другомЂ, шта ће кои бмти. Н самг. хтћо бм ги гепералЂ, а ПравослаЕ !ђ полковникђ. „Одђ васЂ неће никадт. нитнта бмти!" рече еданЂ старии човекЂ, у фииомђ одћлу, коиеза нашомЂ клупомЂ сгаио и нашЂ дГ.тинскш разговорЂ слушао. М б 1 се поплашиио, Правосла†запБ1та: „Зашто?" С .тарацЂ одговори: „В б ! сте д^ца добрћ! родителн, види се на вашимЂ халЂИнама; но вм сте за прослке рођени ; зарЂ 6 бј вбх иначе те рупе на вашимЂ рукавима трпили ?" Пр итомђ ухвати насЂ за лактове и стане прстима бушити по издртимЂ рукавима. — Л самн се стмдш, Правосла†такођерЂ. „КадЂ немате никога кодђ куће, да вамЂ заипе , зашто не научите сами? У почетку бм халбину сђ два бода спасли, а садЂ е доцканЂ, зато и изгледате као просаци. Ако хоћете да постанете генераии и полковници , почните одђ наиман1 ,ГЂ. Наипре затворите рупу на рукаву , вм проснчка дГ>Ц", па онда ммслите на што друго." Застмђени обадвое, отидемо ћ>тагоћи одатле и неиадосмо срца, да што зло о старцу реннемо. «! пакЂ опренемЂ лакатЂ одђ рукова тако, да е рупа изнутра дошла: како 10 небм нит ко опазити могао. НаучимЂ одђ мое матере шити играгоћи, ерЂ нисамБ хтТ.о казати , зашто учимЂ. СадЂ, чимђ се што наиманћ на м010к халБИни распори, или се какво мКсто излизке, то ти н одма зашЈемЂ. То ме учини внимателнммђ и тако нисамв хт!,о више трпити поцћпане и умазане халБине. Пмао самБ чист1е, бмо самБ бригклБивЈи, радовао сзмб се и гшммшллвао самБ: стар^ш оиаи господинђ нема башЂ сасвимЂ неправо. Сђ два бода на време спасавамо халБину , сђ шакомЂ креча кућу; изђ ситнм пара постаго талири ; изђ малБ! сћмена дрва. Богђ зна како велика.

ј Правосла†ше сматрао тако строго стварБ. То е бмла нћгова штета. Обоица будемо ие| комђ бакалину препоручени , кои е траж10 едногђ, у рачуну и писанго вћштогЂ шегрта БакалинЂ е држао надЂ нама испб 1 т-»> и даде мепи првенство. М<>е старе халБине б &1ле су чиI сте и читаве; а Правоелава и свечана халБина | баше нечиста. То ми е после некогЂ времена и господарЂ казао : „Л видимђ ," рече ми онђ, „да тм твое ствари уредно дришпп, и чувашЂ; одђ Православа неће бмти нигда трговацЂ." Онда самБ опетЂ поммс.по на оногђ старогЂ господнна и на рупу на рукаву. 1?ид 1 о самБ, да имамЂ и у другимЂ стварма, као у моемЂ владанго, у моимђ склоностима, шштђ по гдћкого рупу на рукаву. Дна бода на | време поправлнго све, безЂ труда, безЂ вћштине. -Не пуштаимо да се далћ цћпа ; ерЂ онда требамо за халБину кроача , за здравлГ. лћк^ра, а за моралне рупе на рукаву казпећу властБ. ; — Ништа ше маловажно , и равнодушно, ни у добримЂ, ни у злимђ . Тко то вћруе , непознае ни себе, ни јкивотђ . И мои господарЂ имао е повелику рупу на ру<1аву, т. е. 6 бш е чангризало, хтћо е свудЂ да има право, притомЂ е бмо и ћудлБивЂ; то ме е много пута на гнћвЂ подиI зало. самБ противослов1о; онда е 6 б 1 ло свађе. Хеи! поммслимћ у себи : кудЂ си пошо; ! тад' ми паде на паметБ рупа на рукаву, зарЂ и а да будеиЂ несносанЂ и чангризало , као мои господарЂ? Одђ тогђ доба давао еамБ му свагда за право; л самБ бмо задоволлнЂ, да право чинимђ , и тако сачувамЂ мирЂ. ј КадЂ самБ постао калФа, отишао самБ | кодђ другогЂ господара. НаученЂ сђ малимЂ потребама ашвота задоволлнЂ 6 б1ти (ерЂ тко | много потреба има , таи нје нигда задоволанЂ), доста самБ у.штедш. НаученЂ, да нигда рупу на рукаву свомђ не трпимЂ и да други лгодш рупе на рукавима сносимђ , бмо е са†свћтв са мнопђ задоволннЂ , као и н са свммђ свћтомЂ. — Зато самБ имао свагда пр^ителн, свагда помоћи, новћренл, посла. Богђ е дао и свои благословђ . Благосло†стои у правомЂ д%лаињ и у правомЂ мишл$то , као у ораховои лгоски плодоносно, вмсоко дрво. Тако е растло мое иманћ, Нпшто ? запмтамЂ себе; та теби нетреба ни двадесета час -тБ одђ тога. Да сђ нбимђ предЂ лгодма свћтлимЂ? — То е будалаштина. — ЗарЂ да у моЈои ста1 рости рупу иа рукаву покажемЂ? — Помаиш другима, као што е теби Богђ чрезЂ друге по-