Подунавка Београд

175

жеввнмЂ едмкомЂ уне и обучавал. — Хоћв л' се ова Нћина жел» испукнти, видићемо изт> кнбига шЛоиски , кое ће се у нагфедакљ издавати, штампати и за потребу учеће се младежи у школе заводити. (Дадћ сдћдув.) РУПА Н А РУКАВУ. (ПродуженЈв.) МартинЂ се врати вдно вече сђ нћгове обичие шетнћ, запали лулу, промоли к> крозљирозор-ћ и тако пушећи ГЛедао е на улицу. У то време дође нешК путничкЈи калФа сљ торбом-в Иа леђн, иоздрави га, скинувши шешнрт. сђ гиаве и не говорећи нншта. Мартинт> му баци вдант. иовац1> у шеШирЂ. ПутННкЂ захвали, 1иетне новац-ђ у џепђ и ре-Је Мартину, да е раДЂ , сђ !и.име на само гонорити. Мартинљ га пусти. Путн нкђ донесе МартиЛу мнбге Веселе поздраве оДЂ Благол. МартинЂ се радовао као мало ДКте. ВећЂ Д^ветЂ мћсецји Н1е ништа о свомђ посмнку ^уо, кои му в драж!н бмо , него што е ммслт. Но кадЂ путнику радостно у очи погЛеда, чисто се унропастН. „Шта ? в си ли тб1 Благое? зарЂ ти са мноиђ шалу проводишЂ? — ЗарЂ тако изгиедан) доктори права?" Благое сн насмев и рече : „ДокторЂ стои овде у торби; а на путу « столарск1и калФа. Као таковми налази свуда свое парче хлћба и може евФтино жнвити. Ево мов докторске дипломе, а ево ми и калФенско писмо. СадЂ хоћу по странимЂ земллма да путуемЂ, зато самв дошао кђ вама, драгји отче, да васЂ !оштђ едиомђ видимђ и да вамЂ шштђ едномЂ благодаримЂ и вашЂ отачаскш благословЂ примимЂ " Ове рћчи побуде Мартина; онђ се заплаче и падне добромЂ Благого у наручјн, притисне га на свое прги и рече.* „Да , тм си мои смнђ , а ћу бнти гвои отацЂ." МартинЂ га задржи кодђ себе четири неделћ. ЗатимЂ му даде благословЂ и одпусти га. „Имашћ лн нонаца?" запнта га при полазку. Благое одговори: „ДвадесетЂ и петЂ талира. То е све. што самг, могао заштедити " „Доста новаца за путугоћегЂ калфу!" рече МартинЂ смћгоћи се. „Ево ти шштђ еданЂ талирЂ на путЂ, тако, садЂ нмашЂ управО двадесетЂ н шестЂ ! С ђ Б огомђ пошао. Пнши ми свака трн мКсеца, како ти е. шта си науч10 и

ВИД10. Чуваи се одђ рупе на рукаву, пакЂ ће ти добро бнти." ПутовтЛ по Квропи. % С ђ двадесетЂ и шестЂ талира путовао е Благое по Европи; наинре отиде крозЂ (П.мачку и преко Алшиски гора у Римљ и Неаполв. Хтћо е, да развалине пређашнћгЂ славногЂ свћта види. ЗатимЂ се вавезе на море, за у Французку. Рад1о е у Л!ону и Паризу, да бн се занату болћ извћштн>; пређе и у Л ондонђ , гдћ е скоро читаву годину дана провео; скитао се после по никимђ ХоландскимЂ варошима; отиде у ДеннмаркЂ , и преко Штокхолма у ПетрбургЂ, а одатли врати се у отачбину. КадЂ е у какову варошв дошао, гдКе вредно бмло што видити или барЂ путнми трошакЂ набавити: то бм отпшао каквомЂ маистору столарскогЂ знната у посао. НеделБОмн бм се столарЂ у ФидосоФа претворш , неколико классички спнсатели морали су га свагда на путу пратити. Ч нмђ бм набавјо трошка и вид1о шта е хтКо, одма бм одлазт далћ. Радо бм га нћгови маистори и дуже задржали 6б1.1 и ; ерЂ в1»шт1егЂ калФу нису лако могли добмти, а нћговои еу се мудрости свагда дивили. Многе маисторске кћери радо бм га задржале и маисторомЂ начиниле. 6рЂ Благое блше финми млчдићв, а н1.гов« црне очи пуне духа и витре; ићгово поведенћ као човека вншегЂ станн; премда е са себи равнима лгобавно се обходш. — Свакш га е живми радо имао. I У некимЂ варошима, едаи-путЂ у Л!ону, а I едан-путЂ и у Лондону завлада му по гдћкон I лћпа дћвоика срцемЂ. О нђ се отргне; шв нигда ! чекао, да му склоностб у страстБ пређе ; то е свагда назнвао нову рупу на рукаву. НатрагЂ I у отачбини свошн, кодђ свога другогљ отца, Мартина, хтћо е онђ да као столарЂ или адвокатЂ свои вћкЂ проведе. После вишегодишнћгЂ путована дође опетЂ предЂ кућу Мартина поочима. Три е године протекло , како ше одђ Мартина никакво писмо добмо; а онђ е свомђ Добротвору уредно свака три мћсеца писао. Пмтанћ е дакле, е ли таВ врстннВ човекЂ 1 оштђ живђ? Благое пребледи као крпа, кадЂ га странна лица поздраве и извћсте , да в МаргииЂ кућу продао, и давно већЂ изђ вароши отишао. Благое иђаше тужанЂ изђ едне улнце у другу. „0! зашто ше отацЂ лгобавв имао, да ми ову иро-