Подунавка Београд

мћну барт. нви ? Отишао е, а ни леоди нр знаш куда ?" Сг. торбоиЂ на леђн отиде у столарску гост!оницу , да преноћи ; сутра данљ обуче се у с^ечано одћло и отиде банкКру Кованићу , кои е бмо каиболвш МартиновЋ прјателв, да се извћсти о свомђ добротвору. Старвш баикћрЋ позна га одма и прими га са срдачномљ радосћу. „Хвала Богу, господн-

С М Б ТРНЋ И БОДЛБИКЕ. * Нека баба Стана , аНаз познатћн*! Фанатикг Шимс СтарчевиК-в , доказуе у брого 44. Зоре Далиатинске, да р-ћчн С р б ђ долази одб Грчке рћчн С е рб о н , кое Латииски значи сервус, а нашки с л уг а илн робг; да в онаи народт., кога су Грци назвали Сервн, бмо вдна граиа С к и т а ; н да незна, гдћ су данасЂ С р б и , ни тко су, ни шта су, нн одт. куда су, ни одб када ; нити мари за С р б е , но само су му мили и драгн С е р в ! а н ц и. Ово ти в правми гадЂ болестиога ума ! — Што баба Стана овако мш-ли и пишс, н !в намљ чудо: баба мора бабски, и Старчевић?. по старомЂ Фанатнзму ; али »1ТО Зора таково што прима и у св4тб пушта : то е загонетка, кого другче разрћшитн не можемо, иего ако узмемо , да она нје Зора деветнаестога , него онога старога вћка, гд-ћ су Срби због -б свога вћронзповћнанш одћ таковм Старчевића, као што е оваи Шиие, гонћни бћ1вали. Зора ће намт. дакле старовћк!и ФанатизанЂ, кои смо Божјомб помоћн, на обшту срећу народа нашега, текг спустнли у гробг, опетт. да подигне и у животђ поврати ! ! I Не забЂлила се никада! А Шимн, са нЉговом-б баба Станом ћ , желимо болм паметћ н здравш ћудћ! Р. С. Т.

ПОУЧИТЕЛНА ИЗРЕЧЕН1Н. * И у едномтћ маломЋ кругу дћигелности, може човекћ многа добра чиннти. * На човеческо срдце нема ништа тако великш уп.швт, као гласЋ прЈлте.ш, о комб смо ув-ћрени, да онб ув4кБ само о нашемЋ добру говори.

не докторе," повиче онћ . „Нашт> е старБ1и лр1нтелв, као што знате, у источну Индно отишао. При полазку остав1о ми « дв-ђста тали" ра, да вамт> предаит.; то вам-в е оиредћлш за покућство, кад -б се гдћгод-в у вашеиЂ звагпго намћстите." (Дал& слЉдув.)

И Ц Е. * На себе мрзостћ оманћи навући , то обори често наивећегЂ човека; кои ти као прјателћ ползоватн не може, може ти свакш пут -б као непр1нтелћ шкодити. * Оснмћ доброд-ћтелћи нема нншта, што бн непрестано тралло. Богатство? — ово не стане. Лћпота, снага н достоанство? —■ све не стане, само доброд-ћтелћ трае у дугов-ћчна времена. * Попашти се непрестано у сбимђ твоим-б знацима благоучтивости, ер -б се сђ тн на твое срдце заклгочава. * всн л' тм несрећанЂ, то тражи узрок -б у самом-б себн. Не нађеш -б лн га, то сн тм већ-Б сљ едне стране срећанЂ. А л. НнколнКђ.

СРБСКА НДРОДНА ЗАГОНЕТКА. ("Саобштго Васо ПоповиКб.Ј Три су човека ишла путем -б, едаиБ за другим -б у растошпго на т хват!и. На брежулћку поредт. тогб пута стаио е дћд -б и малми унукг. Унуче видивши оне лгоде гд-ћ вду, запмта свога д-ћду : „Д-ћда , кажн мн, кои е од-б оне троице сад -б наилуђн?" Старацљ немогавшн д-ћтету одговорити, запмта нћга , да оно каже Дћте му е одговорило , и старацБ мораде за истину признати. —• Но шта е дћте одгоиорило, и како н доказало : кон е нанлуђи између оне троице бмо? —

НОВА КНБНГА. Носпитате.и, Женскш пише МатГп Бонћ , Прва - свезка. И Београду у Ктигопечатнш Кнлжевства Србскогт,. 1847. — На «2-ни, стр. 120. Ц-ћна: 6 гр.

УчредпнкЂ Мнлош -б Поповић -б Издано и печатано ј П р а в ите л ств е вои Кн ћигопеча.тнћи у Београду.