Подунавка Београд

179

РУПА НА РУКАВУ. _ (Продужешв.) „У Источну Иид1Н) отишао?" повиче Благое, а сузе му потеку низђ образе. „Зарт. вм то не знате? ОвдБ у вароши бмо е нко узнемирепљ: Кнезљ га е хтћо на благородство узвмситн, а онђ, по свомђ обичаго, пошлћ кнезу писмо благородства натрагЂ, у мнћшго, да свакЈи човекЂ има свое прирођено благородство и да туђа рука ш'е никога кадра облагородити. То е дало повода кђ различномЂ толкованго, а иа послћдку кђ гонћнЈго. Доброга Мартина назову бунтовникоиЂ , држећи га за кореспондента немирнм глава, кое иду нато, да наклоностб народа придобмго. ЗатимЂ дође ово оно. На кратко, тои доброи души дод1л се ово трпити. Вм нћга добро познавте, како в добарЂ и лакоммсленЂ. Изгуби знатне сумме. Жао му е бмло, да се ограничи. Зато почие на ново трговати, то му пође наопаио. У вданЂ данЂ дође кђ мени и апи ми, да има у Источпои Иидји знатанЂ капиталЂ; „хоћу" рече, „тамо , да га самЂ узмемЂ." Мод одвраћана не помогну ништа. Што е ииао, то е кое испокланао , кое распродао; даде ми за васЂ ту сумму на оставу и сотимђ отиде. Скоро ће бмти три године одђ то доба." Благое се чисто занесе. Само кадЂ бм знао, гдћ ће га наћи, одма бм за нбимђ у бћлши свћтЂ отишао. Г. КованићЂ цЈе га пуст10 одђ себе : Благое мораде кодђ ићга обмтавати, докђ се самЂ не намћсти. Благое нам!,ри столарскш занатЂ радити, но г. КованићЂ одврати га одђ тога, савћтугоћи му, да се као адвокатЋ показге, ерЂ ће тако свћту полезнји бмти. Управителг,. После неколико неделн ступи г. КованићЂ у Благоеву собу сђ веселвшЂ лицемЂ, држећи у руци еданЂ напечатанми огласЂ. „Пр1ателго ! " повиче онђ : „вм морате са иномђ ићи г. Црвенићу. Онђ тражи вдногђ уиравителн на своимђ добрама ; има едно читаио село. Нћму е потребанЂ еданЂ човекЂ као вбк Онђ е мои пр1нтелв. Овде у овомђ листу иште онђ за то мћсто човека. СедамЂ стотина Форинт1и имаћете плате, покраи тога, безплагежно обмталишге, свћће, дрва , и може бмти н друго коешта. — Шта ћете више? Имате ли во.но?" ■;

Благое саже раменима. „Ништа! одите са мномђ, г. докторе!" иродужи г. КованићЂ: „дозволитс ми, да у вашимЂ пос.швима мћсто отца Мартииа заступимЂ. То е мћсто упра†за васЂ!" Благое посади се сђ нбимђ у кола , кон пођу кђ обмталишту г. Црвенића. Оваи господинђ баше старЂ, учти†и доброгЂ срца човекЂ. Обрати се Биагого и рече: „Н васЂ истина не познаемЂ, но доста ми е то, што васЂ г. КованићЂ мени препоручуе. Нитко другш него вм добмћете ово мћсто. Л одлазимЂ по налогу мога двора у ПаризЂ и може бмти да се нећу вратити за неколико година; зато вамЂ предаемЂ мол добра у Старокову сђ наслћиомЂ и судеискомЂ владомЂ. Вм ћете заступати мћсто не само суд1в, него и мое собстнено. На,1,зирателв ће бмти вама подложанЂ, |'м ћете мои запушћепа добра опетЂ у поредакЂ довести , и што ми наивише на срцу леЈки , мое селнке човечншма учиниги. врЂ су Староковци права етока, адни, сурови, убоги, глупи. Нема више одђ едие године, како самБ таи спахилукЂ кушо, па зато нисамћ могао кђ поболшанго нћговомЂ много принети. Све е ту опало. Л вамЂ дозволивамЂ , да поставите кога хоћете и да отерате кога хоћете. На кратко сва мон права можете извршавати Новце и рачуне шилаћете сваке године моме пр1 'лтелго г. Кованићу." Благое се стане извинлвати, да слабо домостроителвство разумћва. Но то му не помогне ништа. Оба ова стара господина почну сђ добротомЂ на н!.га навалт .нвати. Г. ЦрвснпћЂ, ммслећи , да се Благом ова плата за тако великш посао чини малена, зато му повмсн плату, даваше му све више и више, на послћдку удвои сумму одђ седамЂ стотина ФоринтШ. Благое се чисто зачуди , но бмло му е мило. „Али," рече онђ, „чимђ сам& заслужЈо то ваше неограничено повћренћ ? " Г. ЦрвенићЂ покаже на г. Кованића. „Срце мое и овога мужа, еднако куцаго," одговори му. СтварБ се уредно писмеиммЂ путемЂ оконча. ЗатимЂ изиђе г, ЦрвенићЂ сђ еднммЂ примћчанћмЂ на среду. „Сви," говораше онђ, „сви се мораго вашимЂ заповћстима покоравати , само едно женско лице не, кое ми е одвећЂ дра>го; ерЂ самт, нћномЂ покоиномђ мужу лко обвезанЂ , премда нго слабо и познаемЋ. НћнЂ е мужЂ бћ10 парохЂ и прозивао се ДобрићЂ. Ова