Подунавка Београд

забавлнмЂ понешто истраЈкиванТ.иЂ корена рћчма; и управо у самомљ овомђ дћланго увћравамсе, да е филологил прва наука међу онима, безљ коихђ може бити саиршенство човћка. Изђ свега занлгочити е, да дописателв не зна езика србскога, како га рођенн. и унени срби знаго. и по тому да не може судити о ствари, кого е на свои судЋ довуко. Но ако би онђ сђ временомљ доказао, да е научио србски езикЂ, онда би га могли, но опетЂ ако би хтћли, узети за судиго, за коега се сада намеће, и то опетЂ не за единога судиго, и све друге кадвишугоћега, но само за сосудиго, или у число судин међу се. Далћ треба оному, нои жели судЂ изрећи у овомђ предмету, познавати такође све оне србе изђ народа, кои су ив(|4. што гдигодђ бесћдили, и писали, средствомЂ Лечданћ, или безЂ нћ. Тако треба му познавати нашега Раића, Обрадовића, Стратимировића, Мушицкога, и све друге мртве, и живе писателћ, проповћднике, и научене наше Но како ш заеада познае, видимо, када погиедимо, како ш увалгава. Тако и по тому не примамо суда н1егова о србима у смотренго езика. А може ли бити човекЂ благообразанЂ, кои се намеће за судиго, гдћ га парци не тра.ке, оставлнмо свакому на свободно размишлннве, когодђ волго има. 3. Излажесе ондћ, да в иародг нашЂ преубогЂ у кншгамп србскилш, и наипаче религиозиима. о шшигама србскима другога рода овдћ говорнти, мислимђ , безмћстно е, но само о вћроисповћднима. А што се овихђ дотиче, ми се надамо, да ни мало нећемо нечести нанести народу нашему, и цркви, ако се упустимо у испитиванве, ели истина, да смо ми тако оскудни у кнвигама религиознима. НародЂ нашЂ има у школама, у цркви, и изванЂ овихђ , молитве, катихисисЂ, историго библшску, зборникЂ молитава, цћлу библиго, толкован1н, исписан1н светихЂ отаца, Васил1л Великога, 1оанна Златоустога, бфрема Сирина, Августина и т. д. све потребне кнвиге кђ наукама богословскима, служебникЂ, требникђ, уставЂ црквени, осмогласникЂ, минеа дванаестЂ, триодЂ, пентикостарЂ, ирмологјго, послаши апостолска, евангелие, житил сватихЂ,срблнкЂ, и т. д. И те све кнвиге чита нашЂ народЂ, пое, и слуша; чита, и пое црква наша. Сада нека суди самЂ дописателЂ, кои свого цркву по свои прилици познае, ако су му и друге цркве христиннске познате, а и сваки, кои буде ово читао, ели народЂ нашЂ, а и црква наша, тако убога у кнвигама религиознима, или може бити гдикого цркву надобилази числомђ овнхђ кн&ига, кое су понаивише грци у дивнои поес1и, и Европи много !оште непознатои, вћшто написали, а предци наши вћрно на славенски превели. Но безЂ сумнћ дописателг. мисли, да срби не разумћго кнћига славенскихЂ. Онђ се у томђ лгого вара. Многи учени, кои нису срби, а суде о србима у овомђ призрћниго исто тако блуде, и поц.рћшаваго. Они бо мисле, да е езикЂ србски та-

ко одступио одђ славенскога, то еств старога србскоха, како италиннски, Французски, и шпанболски одђ латинскога; а не знаго , да езикЂ стари србски ние данасЂ ни толико неразумителанЂ србину, колико неучену нћмцу кнвижевни езикЂ нћмачки. Истина, да ће србинЂ, кои ние учио езика славенскога у школи , наићи на гдикого речв и изражеше у езику славенскомЂ, кое неће разумћти; но то по свима народима бива, кадЂ узме кнвигу у руке човћкЂ неученв ; и то опетЂ ни толико не задае србину нужде, библиго славенску проводити на простонародни србски езикЂ, колику би дужностЂ нћмци имали у Австр!и, преводити библиго сђ кнвижевнога обштега нћмачкога езика на онаи простонародни австршско -нћмачки езикЂ, коимђ се фапЗ Збгд! пише у Бечу. А наилосле ако буду срби и хотћли цћло свето писмо на свои простонародни езикЂ преводити, или готовђ преводЂ кое части примити, у то се опетЂ ништа неима ставллти дописателв, и мћшати, као што се и срби ништа не утичу у кнвиге шегове цркве. 4. Бесћди се ондћ, да срби заслужууо подсм$хђ, што не одобраваго то, што е ВукЂ у преводу генеалогин) изразио племеномЂ, ЕгипетЂ МисиромЂ, блудницу курвомЂ, и што е турске рћчи задржао. А срби опетЂ мисле, да се праведно могу смћнти дописателго, едно што незна, да срби имаго и за уегеа родЂ , и за Лоуос слово, и за уегеиХоуш родословие, и смислу сходну рћчЂ, и уху србскому лрилтну ; друго што весма разумно поступаго срби, кадЂ не хоте промћнити ЕгипетЂ, познатЂ и по свои Европи, и ло свима кнвигама србскима старима, и новима, и по картама земала, са турскимЂ МисиромЂ, мислећи доста основано, да ние слћдство, ако су кнБиге наше одђ много столћт1и узеле СолунЂ за ТессалонихЂ, да намЂ надлежи немимоходна дужностб, свимђ старимЂ землнмЂ и градовомЂ предевати данасЂ имена; и кадЂ срби желе у кнбигама светима, и наравоучителнима, дргкатисе рћчи, кое хране чувство стида и благообраз1н , а анатомш, и лексикону Вукову, оставлнти рћчи, коима се строго означаваго понлт1н, повређугоћа често невинностБ уха, и срдца, и по тому воле рећи у евангелиго блудница, него курва; и када гоне изђ своега езика рћчи турске, кое су се на силу, и у злосретно време, увукле у езикЂ нашЂ, и винге отеле себи и уграбиле мћсто, него получиле право некаквога грађанства, а кое све до едне опетЂ могу се силомђ оруж1а умнога изринути, и прогнати, и рћчма чисто србскима замћнати, имагоћима по праву рођена законну властБ живити, и владати у своемЂ доиу, езику нашемЂ. Истина, шта би намЂ овдћ реко дописателБ, кадЂ би га запитали, можели по овому уступленго , кое даруе турскимљ рћчма, у србскомЂ езику, конгодђ и старославенска речБ, или русска , или чешка , или словачка , добити право грађанства? Но ове би, а именно старо-