Подунавка Београд
15
7. Да бм се кнвиге Дружтвене по народу натиемЂ лакше распростирати могле, то су оне предате на продаш у Београду ГГ. браћи Ве.шчковићииа и 1овану К. Поповићу. кои трговачкога сношешн и са внутреносћу Срб1е имаш, а у Земуну г. Васи Василћвићу, кои се овога труднога посла безљ сваке накнаде, изђ самогЂ усрД1Н према кнБиагеству нашемЂ, пр1им1о. 8. Нћгово Вмсокопреосвештенство Г. МитрополитЂ Београдск1и Петарт, , као почестнми ЧленЂ, извои10 е Дружтву овоме 32 стара сребрна римска новца изђ времена републуке, — Пречестнћишји Г. АрхимандритЂ Каленићши и ЧленЂ Аппеллатор1нлне Консистор1е Лиикге Негиковићг 1. душано†сребрнЂ новацЂ, и Г. ПарохЂ ВраНБИЧК1Н 1 старми шпанск1и талирЂ поклонити. 9. Ред. ЧленЂ Г. Димитр1в П. ТиролЂ, Чест. Г. ПарохЂ Цветачк1и 1ованЂ ПротићЂ и Г. ђорђе ДаничићЂ поклонили су Друнгтву овоме сваши по едну кнБигу. Кђ томе у овомђ времену издато е изђ кассе Дружтвене: 1) За печатнго дћлца Забаве за децу 293 ф. 30. кр. сребра. 2) За везиван1> истога дћлца 30 ф. 3) За намиренћ рачуна сђ Г. ВозаровићемЂ 22 ф . 14 краиц. 4. За пренашанћ и експедиранћ кнвига друштвенм 80 гроша. 5. Словослагателш типограФ1е на поклонђ за слаганћ Гласника 1 Д цес. 6. Г. Исидору Столновићу издато као на^нада за путЂ у Тополу и Карловце 8 н '/, У кассн дружтвенои, кон е привремено Секретару на рукованћ предата, но кое рачуни прећагпнви 1оште пречишћени нису, налази се у готовомђ новцу 91 # 515 ф . сребра 9 гр. 39 пара. пугоквлн^ изђ Београда у Ита .1110 (аустр1иску) прошлогђ 1847. лћта. (ПродЈжеа'ћ. В. бр. 2.) Варошв Млћтке, или итал1ннски Венец1а, постала е око половине петогЂ столећа. Населили су е лгоди нзђ оближнви краева, непр1нтелћмЂ притиснутм, траживши у овимђ сланимЂ барама прибћжиште- Подигнута е дакле у средЂ ти бара (1а§шп), кои се налазе на краш залива мора ндранскога. Одђ тврде землћ итал1ннске удалћна е она одђ прилике двћ милћ Француске. ВарошБ е саставлћна изђ 70. малн острова, кои су
раставлћни еданЂ одђ другогЂ посредствомЂ 147. малм канала, преко кои 306. нвнб1 мђ трошкомђ подигнутБ1 мостова, осимђ приватнимЂ трошкомЂ позидапм и обдржаванБ1, воде и острове поменуте еданЂ сђ другимЂ скопчаваго. ВарошБ е Фигуре неправилне. Дћли се на двћ главне стране каналомЂ великимЂ, кои има 3758. метара Француски дужине; а ширина му е наивећа 70. метара. Сада се узима, да у Млћткама 106.000. житела има. А кадЂ е република у наивећемЂ цвћту бмла, бмо е брои жителн 200.000.; у 1761. год. 149.000. КадЂ су Млћтчани основали у половини петогђ столећа варошв и сђ нбомђ државу себи, наредили су демократичнБш —■ народнни — начинђ владе. Г. 1300. после Христа подђ дуждомЂ — воиводомђ — ПетромЂ ГраденегомЂ промћни се демократичнни начинЂ владе у аристократичнБш •—• племићскш—-. Република е постонла до г. 1797., кое године падне подђ Аустр1го. Ова е имала, осимђ млоги краева у Итал1и, и цћлу Далмацјго, изузимагоћи ДубровникЂ, краи еданЂ одђ Албан1е и острове 1онске, сада подђ Англезима стоеће. Знаменитости, кое се у вароши овои видити могу, есу: 1. Шнца св. Марка, кого са три стране велике особитнмЂ вкусомЂ пограђене палате; а сђ четврте црква св. Марка обколава. Дужина е П1ице те 220., а ширина 90. корака. Сва е патосана лготнмђ модрнмЂ четворокутннмЂ каменомђ . Палате око нћ налазеће се имаго доле простране ходнике, тако, да кадЂ е киша, опетЂ се на п!нцу св. Марка доћи и до неко доба ходити и забавлити може. У вече е сва П1нца гасомЂ освћтлћна. И у вечернћ доба се налази на нбои наивише свћта; све, што е лћпо, угледно и богато обучено и накићено, на тои се шнци види. Свак1и слободно ту пролази. Више пута преко недћлћ музика свира и шетаоце звуцима своимђ развеселнва. Но на шнци овои не само ходити него и сћдити се мои«е, столица за то спремлћнБ1 има; а сћдећима ту кола и конби не сметаго; ерЂ овима у вароши овои проласка нема. У палатама около шнце речене доле су продавнице, у коима се наилћпше и различите ствари наћи и купити могу. Продавнице су све до неко доба ноћи отворене и освћтлћне. ПросторЂ између шаце св. Марка, палате дуждове, бнвше нове прокуратор1'е, и мора, зове се мала шлца (р1а7.е11а). Одђ морске стране