Подунавка Београд

п

да. АрхнтектЂ е бмо Вплтазарг> Лонгена. Труло к>и е наивмше у Млћткама. Има у нбои 125. штатуа. Сакрист!н е особито искићена иконама одђ Тицгана (жертва Аврачова), Тинторета, СалеГата, Басаита и Надувишана. 14. Црква св. Рока. Архитекти су бмли: Маестро Бруно, /оеанг Скалфироти и БернардииЂ Мукарузи У овои цркви се налазе иконе одђ Тицгана, Типторета и Апдргв Сшавона (Сланлнина, по свои прилицн Далматинца, или Дубровчанина). 15. Црква калуђера безт> обуће (СћЈева Једћ 8са1ху) АрхитектЂ е бмо Валтазарт, Аонгена\ ФасадЂ одђ Јосифа Сарда. Капеле са обе стране цркве позидале су знаменит1е породице млћтачке, надмећући се, коа ће што лћпше саградити и накитити. Између икона одликуе се особито Богородица са ИсусомЂ одђ / оеана Беллина , и премћштанћ св. куће у Лорето, одђ Тгепола. 16. Црква Спасителћва (вап1о 8а1\ас!оге). Архнтекти: ђорђе Спавенто, Тулге Ломбарди. I. Сансовино и ВиАеитге Скамози. ФасадЂ одђ Валтазара Лонгене и Сарда. У нг»ои: маузолеумЂ Андр1е ДелФина и нћгове супруге; штатуа Богородице, одђ Калпаик; споменикЂ дузкда Франчешка Вешера, одђ Сансовина; Благовћсти, одђ Тицгана^ преображенћ, одђ Тицгана, на великомЂ олтару; преображенћ у сребру израђено у 1290. години. Врло вкусно. ХристосЂ у Емаусу. одђ Јована Белини; штатуа св. бронима, одђ Томе Ломбарда. 17. Црква св. Захар1е. Иконе одђ Iована Маронеза, израђене 1446.; обрезанћ Христово одђ Јована Бел.гина. Одђ овогђ истогђ : Богородица, ИсусЂ (као дћте) и 4. светца. 18. Црква бмвша езуитска одликуе се такође и зиданћмЂ и у нбои налазећима се живописима и каменорезима. Она се са наизнатншмЂ црквама млћтачкимЂ епоредити може. 19. У каналу великомЂ виде се наизнатн1е палате племнћа млћтачии; међу овима пакЂ налате: 1)устин!ани, сада гост^оница; Европа, Фини, КорнелЂ, Кавали, Контарини, Гезонико, Грассн, Моро, Линђ , Фоскари, Балби, 4. палате породице Моченего, Пизани, (у овои се налази живописћ Павла Веронесчогг. представлнгоћи породицу Дар1н ухваћену, предЂ Александромћ великомћ); палате: Барбариго КорнелЂ-Спинелли, Гримани, Тиеполо, Фарсати, ЛоринанЂ; палата дужда Енрика Дандола завоевате.ш Цариграда, Бембо, Манини ( Лјдвикђ Манини бмо е послед-

нв1и дуждЂ млћтачк1и), у овои се налази рукописа, садрЈкавагоћи у себи редке ствари за исторјго млћтачку; свега палата у великомЂ каналу има 145. — Истина да сполншнос гв ш.ина за око, обвикнуто новммђ и огромнммЂ палатама, не показуе ништа особито лћпо; ал' насЂ оне опоминго на негдашнћ богатство нбннм господара; нбинђ вкусЂ за византинск1и зидана начинЂ, кога су се и наши стари, као што видимо: Раваницу, Манаспо и т. д., придржавали; а особито што се у овимђ палатама налазе послови наизнаменитш умћтника: стар1и и нов!и, кои послове свое безЂ помоћи племнћа овм израдити небћ1Могли: племићи ови^ знали су послове те цћннти и плаћати и тако умћтницима руку помоћи пружити, те су 1и израдити могли. (Далћ слћдуе.)

НАРОДНА ИРИПОВћДКА. Учини зло надап се. П утовала два човека крозЂ едно велико полћ. бданЂ е со 6 омђ многе новце носш. Друг1б онаи рекне кђ овоме: „Тм мени морашЂ те новце дати, и н тебе морамЂ убити." Оваи сђ новци почне се изговарати и бранити, али онаЗ притисне, извади ножђ да га заколћ, и текЂ да дигне руку сђ нозкемЂ да га удари, зашушти нешто ; онђ се тргне, остави се крвна дћла, и пођу далћ. КадЂ су стигли бмли на едну велику равницу, погледи онаи око себе по по.по, види полћ широко да га немож' око до на краи прегледата, и у полго нигди никогђ нема само нвв двоица. ТадЂ рекне онаи кђ овоме сђ новцима: „Е садЂ видимђ , овде никогђ нема, садЂ морашЂ погинути," притисне га кђ землви, извадн ножђ да га заколћ, у томђ зашушти мимо нби котрлинђ, ветарЂ га тера. Рекне му оваи сђ новци: „Мани се море крвна посла, ерЂ и оваи те моше издати." Насм1в се на то онаи, притисне, и заколћ сапутника свога, покупи новце. кои су бмли кодђ овога, и оде у свћтЂ, ожени се н постане велик!и газда, нико на свћту не зна. да ■ е онђ овога сђ новци закл'о, и одђ куда му силно б.таго. бданнутЂ пође онђ са гкеномЂ на ваЈпарЂ, самЂ коч1пшећи. КадЂ у полго ветарЂ потера котрланЂ е г 1 ;анЂ мимо нби, а онђ се нко засг.па. Па онда ућутн. Жена, на то упБгга га: „А што се тм човече тако насмГа?" ЧовекЂ: „Та ништа! нешто ми паде на паметв, што самг. учинјо, па