Подунавка Београд

се томе смјвмљ." Ал' жена тимћ себи нешто друго уврти у главу: па ти она салети нћга: „Е »а тм се мени см1ешЂ," па вако, па нако, па ти ту наипосле и з.шиђ на свогђ муага: „па зашто тм мени не бм каз о, па кога тм ииашЂ вћрн^вгЂ одђ свое жене, и т. д." А човекљ: „Та мани се жено тш тога посла, што си ме салетила, шта ће теби, да тм знашг>: па 1пе нншта, шта бмло." А-н неће жена да мируе, него она опетљ злммђ на мужа, докћ оваи наииосле н1е 10к каз'о, шта е радт, како е убш едногт> човека, и како му е онаи рек о, да ће га и котрлднт> издати. и казати: „Па садт>, рече, кадт> протрча котрлннЂ мимо кола наши, опоменемт> се дћла онога, и што ми е онаи рек'о. Ст» тога самв се тако иасмјао, ди бм котрлннЂ знао говорити!" На скоро по томт> запади се онћ са свошмђ женомћ, роди се међу н1 >има рђавт. животђ. А жена отиде суд1ама и рекне дћло кркно свога мун ;а. СудЈе кадЂ ово испмташ, они га погубе. А жена остане на иманш само зато, што е злочинца суду лвила.

ОБЗОРЂ КНБИЖЕВНБ1#. Ненолико р&чш „Просветнимг Новина.па Посао е г. Матје Бана, одговоритн, н.ш прећутати, на ону критику о нћговоме начину писана, ко10МЂ га 6 една Србкини почастила у 5. брога Просветни Новина. Али мон е, н свакога списателн, посао, одговорити на примћчаше, исгои критнкн подметнЈто, у волђ г. УчредникЋ назпва све списател^ћ србске „ћуталицама," „себе глувима и н-ћмима" правећииг, „ дволичнимђ и неискренимт.," толико спрамт. г. Мат!е Бана, колико и спрамЂ „свога народа;" а зато, што онн приватно опорочаваш реФорму езика, кого г. Бант> у своме „Воспитателм" покушава, а ивно и писмено о томе се не нзражавак). Куднти не Јмну способноети, но самт. карактерЂ св!ш спиоатела едногБ народа, то е: и нђима и саиоме народу лнгу наносити. Овавои дрзнорености неима 1ошт> примћра ни у каквои кнБижевностн. Да бн се дакле г. Учредиикт. Просветнм Новпна увћр10, да спнеателвн наши иису ви глуви, ни нћми, ондћ, гдћ глуви и нћми немаго бити, ево ћу н проговорити, ономђ искреносћу, кого онт> жели, о начнну писанн г. МатЈе Бана, иакЂ и о самимЂ ПросветнимЂ Новинама. 'I II Учредникт. Ми Издано и печатано у Правнтелств

6зв1 К ђ г. Бана н1в савт. чиста пшеница; а.ш кон се одђ насЂ похвалити мол;е, да кукола у писанго своме непма? Садт. е пв1танћ : да ли е нстина, што каже г. Учредннкт. Просветнв! Новнна, да су сви наши списател(.н тако иевалили, те вичу и лготе се по буџацпма на г. Бана, а овамо као несму критизнратн га по новинама. Ако е такове вике слушао г. Учредникт>, то 6 зиакв, да се онт> налазЈо по тимђ буџацима, и у истимђ викама учасгвовао. Дакле е очевндно, дл самт. онђ , и ти другари нћгови, бшли су досадЂ спрамЂ народа дволичнн. Што се тиче мене, са колико годђ самЕ. списателн о „Воспитателго ЖенскомЂ" говорго, сви су прнзналн потребу и ползу истога, а о езику примћтплн су, да г. Банв употреблнва на некнмЂ м -ћстима рћчн и читаве изражае, обнчне можда у онпмђ странама Србства, одђ кудЂ е о.чђ, а не у пашимЂЈ *) али нн еданЂ ние се зато иа нћга башЂ лготго; но свакш по своме мнћн1го суд!о га. Пв1тамЂ садЂ г. Учредннка ПросветнБ1 Повина, нисмо ли мб 1 у ученоиЂ друштву више пута казали, да нзмђ треба купити рћчи по народу? Л се опоминћмЂ, да е башЂ онђ, г. Учредникђ, у дугачкоме говору изложш тога нужду; а сздђ гдћ г. БанЂ удовлетворава, колпко зна, тои н;елбн нашои, саобштавагоћн намЂ рћчи и изражае у Далмацш обпчнс, садЂ зато башЂ истб 1 и г. УчредникЂ као некако подговара насЂ, да сви на г. Бана као ждралћви гракнемо!? Л не понвмђ нн искреностБ ни сл^дственоств г. Учредника. Толико о овомђ предмету. Што се накЂ ПросветнБ1 Новина тиче, ту ћу такође не дволично, као што жели г. УчредникЂ ПросветнБ1 Новина, казати, да у колико се меин види, Просветне Новине слабо су до садЂ одговарале своме позБ1ву и огласу. Исте су бдинствено полезне театралноме друштву, а никоме другоме. Давагоћи своимђ новинама вме Просветне , нека се сћти г. УчредникЂ, да е великјн теретЂ на себе узео, н да ученБШ свћтЂ шшј , очекуе, да нћгове новине почну свое вћ!соко-звечеће име достонно носпти. бданЂ списателБ.

*) Овд& г. писателћ овога чланка иема сасвинЂ право. Истина, г. Бант. узима у своимт. киБигама и неве р &чн, ков еу нама необичпе, ал' напротивт. домаће у Далмацш, нарочито у Дубровнику; но ипакт., кои се ст. Далматинцнма м-ћшао, н дубровачке списател^ћ чнтао, показаће заиста, да оваки н. пр. израза никада чуо нјв: „д^иствоватн надт. духомЂ," „ синђ , посађент. на вданљ кукавнв1и конћ, свученЂ изђ свои халвина, ногама прнноваиимЂ кт> седлу, видн се изложент. нзсм^нванго гледаоца," „в&си> те крутости смрзне одт> страха" некога или неку, „смрдеће месо," „пуставати," н т. д. Шв то тако; него г. Бант> не зна србски, а хоће србсК1И спнсателк да буде, па ееби взшкЂ прави. У. '-Г 1 _ 1> О ШЂ ПоПОВнћЂ. 9 нон Кн БнгопечатнБИ у Београду.