Подунавка Београд

32

нечасно. Онт» не тецннше себи новаца на землви, гд!. лупежи поткопаваго, и краду, но само на небесима, гдћ лупежи не поткогхаваго, и не краду. Онђ наивише мираше лгоде, ертћ е Исусљ казао: Благо онима, што граде мирт>, ерЂ ће се синови божш нарећи. Онђ глеђаше, да ни една титла не пропаде одт> закона. Онђ учаше, да се праведници немаго боати пакла и трухлвенва, но само грићшници нека се бое трухлвенва, и шкргута зуба. Апостоли не имадинху едне постоибине, но обилажаху Инђнго, и ћесариго, ти и Маћедониго, тл и многе друге землћ, и острве. Вожаху се, и плавлнху се по мору. Одвезавши се на едно острво, и извукавши мамацЋ, ловлдху рибу, пецилху, сецинху, и еђаху. Много пострадаху, а еднако у наду и утћси биаху, да ће на пошлветку добити кое исе, ако не цићло нашлведство на небесима." Мнслимђ, доста ће бити краснога овога превода. А могло би се и десетв пута више напабнрчити оваке ругобе и гада. Сада судите, браћо, шта намЂ почини одт> светога писма, и свете науке, и светога слова, човекЂ, ако е човекг.. Онћ намЂ преводи, и толкуе свете ствари речма наигаднишма, и, да по нћму речемт., поганима. бзикљ славенски треба да остане нам-Б свагда свети езикЂ, како намљ е и био светљ за толике вћкове. Одт> св1го славнна на свћту Русси су, Срби, и Бугари, коимђ се слави и дичи црква старимЂ овимђ, и не само класично обдћланкмћ езикомт>, но управо трећимљ старимљ класеичнимЂ. А одђ овихђ срби су езику славенскочђ наиблин;и нмачно по своему говору, ако то и не би било по исторш. Па треба ли намЂ покраи свега тога вадити, и преводити изђ пространога светога писма, славенекимЂ езнкомЂ списанога, оне предмете, кои се строго относе на образованћ религиозно. и спасеше душевно, то намЂ опетЂ треба бирати за то речи и изречешн не само чисто србска, но и наипристоинјн, и наидостоинјл Л мислимђ, да е та нстина доста асна, но може се Јоштс и простие предЂ очи ставити. На примћрЂ. ЧовекЂ, ако ће н наипрости1и бити, кадЂ изилази предЂ свого властв, или предЂ друго кое високо лице, смишла не само шта ће бесћдити, во и како ђе бесћдити, да се не би ни у едннои речи зачћрио. А ВукЂ, када гоаори о Богу, кои небо и землго држи на едномђ длану, товари наигаднне, наисрамние, и наисмћшние речи, и изречешн. ВукЂ намЂ иреводи свето писмо езикомЂ н^кимђ зинластимЂ, разглавоустимЂ, ленБштинскимЂ, преразвлачнимЂ, дангубиимЂ, незглађенимЂ, безсрамнимЂ, парагоћимЂ свако еаропеиско ухо, и поевроплћно. А чиш е то езнкЂ ? ничиш, до ВуковЂ. Срби га онако, као онђ , не говоре нигди, по Србш, Срему, Бачкои, Банату, Славон1и, Хорватскои, Далмацш, Босни, Херцегевини, и Црнои гори. То наиЂ сведочи и разговорЂ овихђ народа, и гдикон нвиоИХ.ДД 'II - - ~

ва кнвижнца, песме нвнове, н Новине нвиове/На херцеговачки е нешто наликЂ, но оиетЂ нив херцеговачки. Наивише може бити онђ наликЂ на онаи езикЂ, кои се не говори, но само у кнвигама стои старима да.шатинскима, и дубровачкима, кое су понаивише списали Италинни, кои су долазили изђ школа богословскихЂ изђ Рима, две три године капеланисали, докле се нису мало упознали сђ езикомЂ далматинскимЂ, и после посталли редовници, и проповћдници, а не знавши 10ште толико езика земалвскога, колико треба за проповћди, и за кнвиге, сами себи стварали езикЂ као што га и ВукЂ себи гради. Но ово е, браћо, езикЂ туђЂ. 6 зикђ туђЂ, туђа вћра. 6 зикђ може лагко бити мостђ, и прелазакЂ у вћру. бли теби, мили роде, доста ужаснога тога подозрћнш на Вука, суди самЂ; но наипре знаи, да е ВукЂ свагда тано одђ насЂ ту свого кнвигу, а са Фратровима и другима иновћрцима шуровао, и безЂ допуштенл духовне власти наше издао. А у такои деликатнои ствари доста е и само подозрћше. БезуманЂ бн био, ко бичекао, да види, хоћели се та стварв дћломЂ освћдочити. И по тому суди, ели ти Вјкђ миролгобива овца словеснога стада твоега, или ти е прави вукЂ народности твое, и прави вукЂ вћре твое. Властв ти е твон одђ свое стране доста учинила, што 6 и у Сербш, и у Аветрш забранила ту кнвигу. А на тво1ои савћсти сада стои, и души, хоћешлн ти кнЂигу ову желити, кол ти толику бћду може нанести, и езику, ивћри твоти; или ћешЂ го, ако гди добиешЂ, метати у пећћ ужарену, какошто су лгоди чинилн и сђ ЛексикономЂ нћ- у говимђ, да имђ не би невиннои деци у руке долазио. И Трсту иа волби стои, и на души, хоћели Вуку и после овакога дћла помоћв, н пенС1го давати. Сада браћо, чините, што знате. Само не изгледаите сви све одђ еднога. 6 зикђ , народностБ, вћра: то су блага обшта, о коима сваки има право бесћдити, землћдћлацЂ, руиодћлацЂ, трговацЂ. И дћдови наши нису били, Богђ зна, како учени, па су намЂ знали вћру нашу храбро одржати, чимђ е кадЂ требало. Сђ вћромЂ некако чудно иде. Свако туре себи дере. Кака†ти е у томђ неученЂ човекЂ, така†и ученЂ. Сваки вели нећу, а сваки опетЂ хоће да вуче на свого воденицу помеларе. Кои те хоће да превара, и ние сншо сђ ума, да ти каже: хоћу. Онђ зна, да е болћ говорити: ми смобраћа,и л ништа не тражимђ , само лгобавЂ. Но и ти буди мударЂ, па му подаи само лгобавЂ, и ништа друго, нн езика, ни вћре свое. Превара се починћ сђ малима стварма: наипре сђ писменама, после сђ езикомЂ, па онда сђ вћромЂ. На малу уднцу и глвисту лове рибарн велику рибу. Ловке, гвожђа, ступе, за«ке, мреже, аме, оруж1е, засћде, све то криго. и покриваго ловци. В. ЛазићБ. ■ —'

УчредникЂ Милошђ Поповићт>. Издаио а печатано у Праввтедственов Кн Бигопечатнкв у Београду.