Подунавка Београд

1>р. 9.

1 И ® И«

изђ Београда у Ита.то (аустршску) прошиогђ 1847. лћта. (ПродуженЉ. В. бр. 7.) 32. За обучаванћ младежи, осимђ а^адемје краснм умћтностЈи, гдћ се младежв обучава живописанго, шкулптурн, архитектури и гравиранго, има у Млћткама: лицеумљ, дв!. гимназ1е, школа мала за мушку и гкенску дћцу, и школа за мореплавател1н. 33. Осимђ библттегсе св. Марка налази се у Млћткама више биб.потека као : Мехитариста у острову св. Лазара. Овдћ е намастирт> реченм калуђера и типограФШ, гдћ се печата и славенски; библштека лицеума, атенеума и семинар^ума. АтепеумЂ е заведеше за лћкаре. 34 Театра има у вароши овои: а) Фениче; б) Гало а с. Бенедето; в) Аполо; г) а санто Лука; д) Малобранљ; е) а санто ђовани Хрисостомо. Па осимђ овм већи, неколико други манг.и. 35. У са.ш, кон се зове сала ди ридото, држе се у време месоеђа балови. 36. Мћста за шетнго одређена, есу: осимг. п1ице св. Марка, славенска краи мора улица гЈуа <1е1 бк.1ауоп1 —, баште лвне и л^арсово полћ. Оба последнн за шетнго мћста поград1о е Наполеонг. При овомтј последнћм-Б налазе се касарне и воиници, кои се на истомђ полго упражнаваго. 37. Међу 306. ивнммђ трошкомЂ пограђенм и обдржаванм мостова, наивећш е онаи на великомђ каналу г. 1591. саграђенЂ подђ дуждомЂ ПаскаломЂ Чиконбомђ, одђ архитекта Антопгн ди Понте. 38. Тавница за 400. затворенм сужника саграђена е такођерЂ одђ поменутогЂ архитекта ди Понта.

Трговина млћтачка негдашнл одђ садашнћ много се разликуе. Негда су Млћтчани имали 3.545. лађш већи; сада пакЂ дође упристаниште нћно годишнћ до 120. лађШ, кое далћ путове чине, и 400. мании, кое краемЂ возе. Рукотворина (мануФактура) у Млћткама сада има: злата, шешира, справа, тер1ака. свћћа, рукавица и масши. Праве се и лађе трговачке и манћ, бое, послови одђ челика, бакра, гвожђа, олова; има раФинер ^е шећера, пецива рак!е и ликера; Фабрика стаклена и ФаличногЂ бисера у 1 острову Мурану; воска и сапуна. За трговину у Млћткама постое сада: трговачкш судЂ. берза и различите асекурац^е. Острова око Млћтака има више одђ 25. Међу овима су нанзнатнш: св. ђорђе; велик1и ђудека; св. Климент1е, у овомђ се затвораго свештеници сагрћшивши; лазарето век!о; св, ЛазарЂ, св. Сервил^е; Лидо, гдћ се зида сада нова тврдина; св. ХристоФорЂ одђ мира, у овомђ е обштегроблћ; Борнико; св. 1\1ихаи.п>; Мурано,Ј,гдћ е Фабрика стаклана; Бурано, гдћ су се радиле ирве чипке; и Торчелло. Пошто путникЂ у Млћткама више времена иозабави се и знамеиитости се нћне нагледа, па 5 кадЂ се изђ чудесне вароши ове крене, на умЂ му падне: како е мћсто ово око половине пеј тогђ вћка постало одђ бћгунаца, кои су тражи| ли међу сланимЂ барама, да се одђ нападагоћи у I оно време на Италио варварсни народа заклоне \ и сакр1го, како су ови бћгунци наипре варошв основали, па трудомЂ, постоннствомђ и тргованћмЂ исту варошЂ на ступанљ државе узвмсили, ову распространили: завладавши цћлммЂ готово приморћмЂ адранскимЂ спроћу Итал1е лежећимЂ, островима 1онскима, великимЂ дћломЂ Ита.пе, МореомЂ, сћвернммЂ дћломЂ Албан1е, КипромЂ,